Zašto je Grenland strateški važan i zašto baš sada?

Trampovo interesovanje za Grenland, koje je snažno ponovljeno ubrzo nakon što se vratio u Belu kuću u januaru, dolazi kao deo agresivne spoljnopolitičke platforme „Amerika na prvom mestu“ koja uključuje zahteve Ukrajini da preda prava na rude u zamenu za nastavak vojne pomoći, pretnje da preuzme kontrolu nad Panamskim kanalom i sugestije da Kanada postane 51. američka država.

Zašto Grenland?

Povećanje međunarodnih tenzija, globalno zagrevanje i promena svetske ekonomije doveli su Grenland u srce debate o globalnoj trgovini i bezbednosti, a Tramp želi da se uveri da SAD kontrolišu ovu zemlju bogatu mineralima koja čuva Arktik i severnoatlantske prilaze Severnoj Americi.

Kome pripada Grenland?

Grenland je samoupravna teritorija Danske, dugogodišnji saveznik SAD koji je odbacio Trampove inicijative. Danska je takođe priznala pravo Grenlanda na nezavisnost u trenutku koji on izabere.

Usred zabrinutosti zbog stranog mešanja i zahteva da Grenlanđani moraju da kontrolišu svoju sudbinu, ostrvski premijer raspisao je za danas prevremene parlamentarne izbore.

Najveće ostrvo na svetu, čijih 80 odsto leži iznad Arktičkog kruga, dom je za oko 56.000 uglavnom Inuita koje je ostatak sveta do sada uglavnom ignorisao.

Zašto su druge zemlje zainteresovane za Grenland?

Klimatske promene tanje arktički led, obećavajući da će stvoriti severozapadni prolaz za međunarodnu trgovinu i ponovo podstaći konkurenciju sa Rusijom, Kinom i drugim zemljama oko pristupa mineralnim resursima regiona.

„Da budemo jasni: uskoro ulazimo u arktički vek, a njegova najznačajnija karakteristika biće meteorski uspon Grenlanda, stalna istaknutost i sveprisutni uticaj“, rekao je Dvejn Menezes, generalni direktor Inicijative za polarna istraživanja i politike, piše AP.

„Grenland — koji se nalazi na raskrsnici puteva između Severne Amerike, Evrope i Azije, i sa ogromnim potencijalom resursa — samo će postati strateški važniji, sa svim velikim i malim silama koje teže da mu se ulaguju. Čovek je veoma voljan da ode korak dalje i kupi ga.”

U nastavku su neki od faktora koji podstiču interesovanje SAD za Grenland.

Arktička konkurentnost

Posle Hladnog rata, Arktik je u velikoj meri bio područje međunarodne saradnje. Ali klimatske promene, potraga za oskudnim resursima i povećanje međunarodnih tenzija nakon ruske invazije na Ukrajinu ponovo izazivaju konkurenciju u regionu.

Strateški značaj

Grenland se nalazi na severoistočnoj obali Kanade, sa više od dve trećine njene teritorije unutar arktičkog kruga. To ga čini ključnim za odbranu Severne Amerike od Drugog svetskog rata, kada su SAD okupirale Grenland da bi osigurale da on ne padne u ruke nacističke Nemačke i zaštitile ključne severnoatlantske brodske puteve.

SAD su zadržale baze na Grenlandu od rata, a svemirska baza Pitufik, bivša Vazduhoplovna baza Tule, podržava operacije upozorenja na rakete, odbrambene rakete i svemirske operacije za SAD i NATO.

Grenland takođe čuva deo onoga što je poznato kao GIUK (Grenland, Island, Ujedinjeno Kraljevstvo) jaz, gde NATO nadgleda kretanja ruske mornarice u severnom Atlantiku.

Prirodni resursi

Grenland ima velika nalazišta retkih minerala koji su potrebni za proizvodnju svega, od računara i pametnih telefona do baterija, solarnih i vetrotehnologija koje će pokretati prelazak sa fosilnih goriva.

Američki geološki zavod je takođe identifikovao potencijalna nalazišta nafte i prirodnog gasa na moru.
Grenlanđani žele da razviju resurse, ali su doneli stroga pravila za zaštitu životne sredine. Postoje i pitanja o izvodljivosti vađenja rudnog bogatstva Grenlanda zbog oštre klime u regionu.

Klimatske promene

Ledena kapa Grenlanda koja se povlači otkriva rudno bogatstvo zemlje, a topljeni morski led otvara nekada mitski severozapadni prolaz kroz Arktik.

Grenland se strateški nalazi duž dve potencijalne rute kroz Arktik, što bi smanjilo vreme transporta brodovima između severnog Atlantika i Pacifika i zaobišlo uska grla Sueckog i Panamskog kanala. Iako rute verovatno neće biti komercijalno održive dugi niz godina, one privlače pažnju.

Kineski interes

Kina se 2018. godine proglasila „bliskom arktičkom državom“ u nastojanju da stekne veći uticaj u regionu. Kina je takođe najavila planove za izgradnju „Polarnog puta svile“ kao deo svoje globalne inicijative Pojas i put, koja je stvorila ekonomske veze sa zemljama širom sveta.

Tadašnji američki državni sekretar Majk Pompeo odbacio je inicijativu Kine, rekavši: „Da li želimo da se Arktički okean transformiše u novo Južno kinesko more, prepuno militarizacije i konkurentnih teritorijalnih pretenzija?”

Projekat eksploatacije retkih zemalja na Grenlandu koji podržavaju Kinezi je zastao nakon što je lokalna vlada zabranila iskopavanje uranijuma 2021.

Nezavisnost

Zakonodavstvo koje je proširilo samoupravu na Grenland 2009. takođe je priznalo pravo zemlje na nezavisnost prema međunarodnom pravu.
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da većina Grenlanđana podržava nezavisnost iako imaju različite stavove prema tome kada tačno to treba da se dogodi.
Potencijal za nezavisnost postavlja pitanja o spoljnom mešanju na Grenlandu koje bi moglo da ugrozi interese SAD u zemlji.