Grenlandski izbori: Prikloniti se Americi, ostati uz Dansku ili krenuti samostalno?

To se promenilo u januaru, kada je tada novi američki predsednik Donald Tramp izrazio interesovanje za preuzimanje kontrole nad ovom strateški važnom i resursima bogatom teritorijom, piše Radio Slobodna Evropa.

Taj potez odjeknuo je širom Evrope, posebno među saveznicima u NATO-u, uključujući Dansku, kojoj Grenland formalno pripada. (Kopenhagen upravlja spoljnom i monetarnom politikom, dok Grenlanđani kontrolišu većinu unutrašnjih pitanja.)

Zbog toga će sada svi pogledi biti uprti u izbore 11. marta, koje je raspisao grenlandski premijer Mute Egede nakon Trampovih izjava.

Iako su u kampanji prisutna i uobičajena unutrašnja pitanja, glavno pitanje je jasno: prikloniti se Americi, ostati uz Dansku ili težiti nezavisnosti?

Treba naglasiti da većina Grenlanđana ne želi da postane deo Sjedinjenih Država, a nijedna od pet parlamentarnih stranaka to ne zagovara.

Zajedno s danskom premijerkom Mete Frederiksen, Egede je jasno poručio da Grenland – kao autonomna teritorija Kraljevine Danske – nije na prodaju i da samo Grenlanđani mogu odlučivati o njegovoj budućnosti. Zanimljivo je i da je parlament nedavno usvojio zakon kojim se zabranjuju anonimne i strane donacije u izbornoj kampanji.

Ali šta ako se pojavi ponuda koju ne mogu odbiti?

Američki interes za ovo ostrvo datira još iz 19. veka, a Grenland je zapravo bliži Severnoj Americi nego evropskom kontinentu. Njegovu bezbednost već garantuje američka vojna baza na severu ostrva.

Arktik, naravno, nije izuzet od interesa velikih sila. I Kina i Rusija aktivne su u regionu, ne samo zbog unosnih rezervi retkih metala već i zbog otvaranja novih trgovačkih ruta usled topljenja leda.

Čak i ako Grenland ne postane američka teritorija u skorije vreme, moguće je da će u budućnosti biti postignut neki oblik sporazuma o slobodnoj trgovini ili pridruživanju s Vašingtonom.

Ipak, Grenlanđani su prilično konzervativni po ovom pitanju.

Dok drugi možda vide unosne poslovne prilike, mnogi od njih vide domovinu koju treba očuvati. Trenutno na Grenlandu postoje samo dva rudnika, a prethodni izbori 2021. godine obeleženi su popularnom odlukom o ograničavanju istraživanja nafte i gasa te zabrani eksploatacije uranijuma.

Tu na scenu stupa Danska. Tri od pet političkih stranaka žele nezavisnost od Danske, uključujući i levičarsku stranku premijera Egedea Zajednica naroda, koja je pobedila na prethodnim izborima pre četiri godine i verovatno će ponovo osvojiti najveći broj glasova.

Isto važi i za trenutnog koalicionog partnera vladajuće stranke, socijaldemokratsku stranku Napred, koja cilja na drugo mesto. Stranka liberalnih demokrata, koja podržava ostanak u uniji s Danskom, takođe beleži dobre rezultate u anketama, što bi moglo zakomplikovati formiranje koalicije i odrediti budući pravac Grenlanda.

Iako većina Grenlanđana izražava želju za nezavisnošću, istovremeno žele zadržati dosadašnji životni standard.

Međutim, teritorija u velikoj meri zavisi od Danske. Grenland je lojalan danskoj kruni od 1814. godine, a čak 50 posto njegovog izvoza odlazi u Dansku, dok 60 posto uvoza dolazi iz Danske.

Polovina stanovništva radi u javnom sektoru, koji Kopenhagen u značajnoj meri finansira kroz subvencije. Osim toga, kako bi ojačala bezbednost na ostrvu, danska vlada je prošlog meseca obećala ulaganje od dve milijarde evra (2,16 milijardi dolara) u unapređenje svojih arktičkih odbrambenih kapaciteta.

Na Grenlandu postoji komisija koja istražuje kako bi izgledao potencijalni raskid s Danskom, ali bi taj proces u suštini zahtevao tri koraka.

Prvo, Kopenhagen i Nuuk bi morali postići sporazum o uslovima razdvajanja. Zatim bi se morao održati referendum na celom Grenlandu, na kom bi građani glasali o nezavisnosti. Na kraju, danski parlament bi morao da odobri celi proces.

Stranke koje zagovaraju nezavisnost žele da se referendum održi u narednom četvorogodišnjem mandatu, ali s obzirom na trenutne neizvesnosti koje okružuju teritoriju, malo je verovatno da će do njega doći već 2025. godine.