Foto: EPA / MIKHAIL SINITSYN / KREMLIN / POOL MANDATORY Ruski upad u vazdušni prostor NATO-a usledio je nakon nedelja vazdušnih napada na Ukrajinu, u kojima su poginule desetine civila, uništene zgrade u kojima su smeštene delegacije EU i Velike Britanije, a po prvi put je pogođena i vladina zgrada u centru Kijeva, izveštava Politiko.
Degradacija ratnog predsednika
Ruski predsednik je povezao svoj politički opstanak sa stalnom konfrontacijom sa Amerikom i njenim saveznicima.
Kada je Vladimir Putin prošle nedelje poslao najmanje 19 dronova u Poljsku, ruski predsednik je poslao jasnu poruku: Nema planove da uskoro okonča svoj rat protiv Zapada, prenosi N1 Hrvatska.
Daleko od toga da je spreman da pregovara o mirovnom sporazumu sa Ukrajinom pod pritiskom američkog predsednika Donalda Trampa, Putin je povezao svoj politički opstanak sa tinjajućim sukobom sa Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima.
„Putin je ratni predsednik“, rekao je Nikolaj Petrov, viši analitičar u Centru za nove evroazijske strategije u Londonu. „On nema interes da ga završi.“
Kako se predstavljao kao vođa iz ratno vreme, povratak na ulogu predsednika u mirnodopskom vremenu bio bi neka vrsta degradacije. „Bez obzira na okolnosti, on ne može da se odrekne te uloge“, dodao je Petrov, a prenosi Politiko.
Putinov proračun
Kako se Putinova sveobuhvatna invazija na Ukrajinu približava četvrtoj godini, ruski predsednik sada ima možda najviše razloga za optimizam od ranih dana rata, kada je Kremlj mislio da će osvojiti zemlju za samo nekoliko dana.
Sa ukrajinskim snagama koje pate od nedostatka oružja i ljudstva, Rusija prodire dublje u zemlju. Ali napredak je spor i skup. Oružane snage Kremlja su pretrpele procenjenih milion žrtava, a rat uzima veliki danak ruskoj ekonomiji, koja preti da padne u recesiju.
Ipak, politički kraj sukoba nosio bi još veće rizike za Putina.
In the center of Grodno, Belarus, near the border with Poland, the newest Russian BTR-22 with a new tactical marking was spotted. Such equipment has appeared in Belarus for the first time. pic.twitter.com/6rgikGEs8Y
— Anton Gerashchenko (@Gerashchenko_en) September 13, 2025
Zašto mu mir ne odgovara
Kremljova čvrsta kontrola nad medijima i internetom omogućila bi mu da proda mirovni sporazum kao pobedu većini Rusa. Međutim, to nisu oni koji najviše brinu Putina.
Sa skoro uništenom liberalnom opozicijom u Rusiji, najveća pretnja njegovoj vladi sada je mala, ali glasna grupa nacionalista, objašnjava Petrov. Putin im je obećao grandioznu pobedu, ne samo nad Ukrajinom već i nad onim što Kremlj naziva „kolektivnim Zapadom“.
„Postoji želja unutar jastrebovskog dela vojno-političkog establišmenta da se uništi NATO“, rekao je Aleksandar Baunov, bivši ruski diplomata koji je sada viši saradnik u Karnegi Rusko-Evrazijskom centru. „Da se pokaže da NATO ne vredi ništa.“
Eskalacija uprkos pregovorima
Od sastanka između Putina i Trampa na Aljasci prošlog meseca, za koji je američki predsednik tvrdio da će dovesti do prekida vatre, Moskva je pojačala svoju hibridnu ratnu kampanju protiv Evrope, kažu vojni analitičari.
Pre srede, ruski dronovi su više puta ulazili u poljski vazdušni prostor iz Belorusije, kružeći gradovima, a zatim se vraćajući. U avgustu se dron srušio oko 100 kilometara jugozapadno od Varšave.
Prema pisanju nemačkog lista WELT, pet dronova koji su prešli u Poljsku leteli su direktno ka bazi NATO-a pre nego što su ih presreli holandski lovci F-35.
Istovremeno, Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, u članku je optužio Finsku za planiranje napada i zapretio da bi svaka agresija mogla „dovesti do konačnog kolapsa finske državnosti“.
Poland has begun closing all railway border crossings with Belarus. pic.twitter.com/zxBeSGSdaX
— Intermarium 24 (@intermarium24) September 12, 2025
Pripreme i signali Kremlja
Moskva takođe premešta ključne industrije, uključujući brodogradnju, na istok zemlje, dalje od granice NATO-a. U petak je počela velika vojna vežba sa Belorusijom, uključujući i na granici sa Poljskom.
„Šta god Putin postigne u Ukrajini, sukob sa Zapadom se tu neće završiti; nastaviće se u različitim oblicima“, kaže Petrov. „Uključujući i vojno.“
Takvim akcijama, poput upada u Poljsku, Putin šalje upozorenje Trampu i evropskim liderima koji razgovaraju o bezbednosnim garancijama za Kijev nakon potencijalnog mirovnog sporazuma, objašnjava Kiril Rogov, osnivač tink-tenka Re:Russia.
„Putin je pokazao da danas može da napadne zemlje NATO-a i da one nemaju spremne odbrambene sisteme“, rekao je Rogov.
NATO na testu
Trampovi dvosmisleni signali o njegovoj posvećenosti NATO-u i njegovo nevoljstvo da ispuni sopstvene rokove za uvođenje sankcija Moskvi daju Putinu poverenje da to može sebi da priušti.
Za ruskog predsednika, „sada ili nikad“, dodaje Baunov.
Upadi poput onog u Poljskoj su osmišljeni da poljuljaju posvećenost saveznika zajedničkoj odbrani, male ofanzive koje testiraju spremnost NATO-a da odgovori.
Nada je, kaže Baunov, da se pokaže da je vojni savez zapravo „tigar bez zuba“.
Za sada, reakcija iz Vašingtona podržava te strahove.
Tipično trolovanje
U četvrtak je Tramp ponovio tezu iz Moskve, rekavši novinarima da je „mogla biti greška“.
Kremlj je odbacio optužbe da je u pitanju bila namerna provokacija. Ministarstvo odbrane je izjavilo da „nije bilo planova za ciljanje ciljeva u Poljskoj“.
Belorusija, sa čije teritorije su neki od dronova lansirani, tvrdi da je mogao biti „kvar izazvan elektronskim ometanjem“.
„Ovo je tipično Putinovo ispitivanje i trolovanje“, rekao je Rogov. „On voli da stvari drži dvosmislenim, tako da se mogu tumačiti i kao namerne i kao slučajne.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
