Zašto su od sada mnogi lekovi u SAD drastično jeftiniji?

„Isti lekovi, proizvedeni u istim fabrikama, u istim dozama, koštaju Amerikance i do 1000 odsto više nego u bilo kojoj drugoj zemlji. To je neprihvatljivo“, govorio je godinama Donald Tramp, a sada piše na veb stranici TrumpRx sa sniženim cenema lekova lansiranoj 5. februara 2026.

Koji lekovi su za sada na spisku sa popustom?

Po cenama sniženim i do 80-90 odsto od dosadašnjih, na TrumpRx za početak se nude 43 leka, pre svega neki od trenutno najtraženijih lekova na recept u SAD – uključujući Ozempic, lek za dijabetes koji se koristi i za mršavljenje, kao i Wegovy i Zepbound.

Po veoma sniženim cenama se nude i lekovi za lečenje neplodnosti, Gonal-F, Cetrotide i Ovidrel. Mehmet Oz, administrator Centara za Medicare i Medicaid usluge na predstavljanju programa je izjavio kako će „zahvaljujući ovim cenama SAD imati mnogo Trampovih beba“.
Ima i lekova za srčana oboljenja, bolesti bubrega, HIV, poremećaje rada štitaste žlezde, depresiju, povišeni holesterol kao i terapije za menopauzu i zavisnost od pušenja.

Broj i tip lekova koji se nude na sajtu trebalo da se povećava.

Kako funkcioniše TrumpRx?

TrumpRx nije onlajn apoteka, dakle lekovi na recept po sniženim cenama ne mogu da se kupe direktno.

Program funkcioniše poput onlajn kataloga proizvoda, za koji nije potrebna nikakva registracija: kada se izabere određeni lek, servis upućuje korisnike na ovlašćene prodavce lekova gde mogu da ostvare popust. Postoje dva načina: za neke lekove postoje kuponi koji se mogu koristiti u lokalnim apotekama. Za ostale lekove snižena cena je dostupna preko nekih onlajn apoteka ili direktno preko veb stranice proizvođača.

Recepti se ne šalju na TrumpRx, već ih lekar šalje u apoteku ili na veb stranicu po izboru pacijenta.

Koji pacijenti bi mogli da imaju koristi?

Snižene cene u TrumpRx-u trenutno su dostupne samo za pacijente u SAD koji svoje lekove plaćaju sami.

Zbog toga bi od ovog programa za sada najviše mogli da profitiraju oni koji nemaju nikakvo zdravstveno osiguranje, kojih je nešto manje 30 miliona. To su često frilanseri, radnici u ugostiteljstvu ili vlasnici malih biznisa. Oni zarađuju previše da bi imali pravo na besplatno državno osiguranje Medicaid, a premalo da bi priuštili privatno osiguranje (koje može koštati preko 1.000 dolara mesečno).

Koristi mogu da imaju i oni čije osiguranje koje na pokriva skupe brendirane lekove, kao i oni koji su dostigli godišnji limit pokrića za lekove kod svog osiguranja – nabavko mpreko TrumpRx-a mogu da premoste vreme nižim cenama dok im se osiguranje ponovo ne aktivira u punom obimu.

Lekovi obuhvaćeni programom ograničeni su isključivo na originalne, brendirane preparate.

Metju Klebanof, lekar i istraživač u oblasti zdravstva na Univerzitetu u Pensilvaniji kaže za DW: „Na sajtu se nalaze neki brendirani lekovi koji već imaju jeftine generičke alternative. Na primer, Protoniks, lek protiv refluksa, naveden je po ceni od 200 dolara mesečno, dok generička verzija košta oko 10 dolara“.

Međutim, generici često ne postoje za lekove za dijabetes, rak ili autoimune bolesti – ili su i oni preskupi.

Ko za sada neće profitirati od TrumpRx?

U Sjedinjenim državama je oko 159 miliona ljudi zdravstveno osigurano preko poslodovca. U oktobru 2025, kada je najavljen vladin program snižavanja cena stručnjaci koji su govorili za Wall Street Journal ocenili su da 90 odsto njih verovatno neće uštedeti preko TrumpRx-a.

To se navodi i na TrumpRx, kod svakog leka: „Ako imate osiguranje, prvo proverite svoju participaciju — ona može biti još niža.“

Klebanof takođe kaže da „ako pacijenti lekove kupuju van svog osiguranja, ti troškovi se ne računaju u prag nakon kojeg osiguranje preuzima plaćanje, niti u gornju granicu godišnjih ličnih troškova — pa ukupni izdaci tokom godine mogu biti veći.“

On kaže da ovaj program predstavlja korak napred za Amerikance, ali je potrebno mnogo više.

„Potrebna nam je temeljna reforma načina na koji se u SAD formiraju cene lekova. Trenutno proizvođači mogu da određuju cene prema tome koliko tržište može da izdrži“, rekao je Klebanof.

Prosečni Amerikanci će profitirati ako ovaj program direktne prodaje primora zdravstvena osiguranja da trajno snize mesečne rate za osiguranje i participacije. To bi moglo da se postigne ukidanjem značaja posrednika između farmaceutskih firmi i osiguranja koji naplaćuju velike provizije i tako poskupljuju ceo sistem. Postoje predlozi da se ili potpuno ukinu ili imaju samo administrativnu ulogu.

Zašto farmaceutski giganti snižavaju cene u SAD?

Srednom maja prošle godine Tramp je izdao izvršnu naredbu pod nazivom „Obezbeđivanje cena lekova na recept za američke pacijente po principu najpovlašćenije nacije“.

Sporazumi koje na osnovu toga Trampova administracija sklapa sa farmaceutskim firmama, ima za cilj da se cene lekova usklade sa najnižim cenama u članicama OECD čiji je BDP po glavi stanovnika najmanje 60 odsto od američkog. Prema aktuelnim podacima, u tu grupu spada 16 zemalja, od kojih Luksemburg, Irska, Švajcarska, Norveška i Island imaju veći BDP od SAD, a Danska, Holandija, Australija, Austrija, Švedska, Belgija, Nemačka, Kanada, Izrael, Ujedinjeno Kraljevstvo i Finska imaju niži BDP po glavi stanovnika od SAD.

Farmaceutske kompanije suočile su se sa rizikom da Trampova administracija proširi uvozne carine na njihove proizvode. A spremnost vlade da preduzme „dodatne agresivne akcije“ ukoliko se cene ne snize, stručnjaci tumače kao pretnju da iskoristi zakonski mehanizam koji državi omogućava da praktično „zapleni“ patente za lekove razvijene uz pomoć javnog novca i dozvoli drugima da ih proizvode jeftinije.

Firme koje su prihvatile da snize cene kroz TrumpRx izbegavaju i jedno i drugo.

Programu se prvi priključio gigant Pfizer, koji je u septembru 2025. saopštio da je u program ušao „dobrovoljno“, u zamenu za trogodišnji grejs period tokom kojeg njegovi proizvodi neće biti pogođeni carinama. Sporazum je dodatno uslovljen time da Pfizer poveća ulaganja u proizvodnju svojih lekova na tlu SAD.

Sporazume su kasnije potpisali i drugi globalni igrači kao što su AstraZeneca, Eli Lilly, Novo Nordisk, Merck, Gilead Sciences, GSK, Johnson & Johnson, Novartis i Sanofi – ukupno njih 16 od 17 kojima se Tramp obratio pismom u maju prošle godine.

Mnoge od njih imaju sedišta u Evropi ili su multinacionalne firme sa snažnim evropskim prisustvom, ali za sada nije jasno da li će ovi drastični popusti u SAD uticati na cene lekova u drugim zemljama.