Zašto Tramp prezire Evropu, jedan od razloga možda leži u njegovom prvom mandatu?

Trampov prezir prema nekadašnjim partnerima Amerike bio je istaknut u protekloj nedelji – prvo u Trampovoj nedavno objavljenoj strategiji nacionalne bezbednosti, koja je sugerisala da Evropa pati od civilizacijskog pada, a zatim u Trampovom ekskluzivnom intervjuu za Politiko, gde je lidere „propadajućeg“ kontinenta nazvao „slabim“.

U Evropi, Trampove kritike su dočekane sa poznatijim negodovanjem – i pozivima da se ubrzaju planovi za budućnost u kojoj kontinent ne može da se osloni na američku bezbednosnu podršku.

Ali odakle zapravo dolazi Trampov animozitet prema Evropi? Da bih to saznao, obratio sam se stručnjaku koga su mi izvori iz sveta MAGA preporučili kao nekoga ko zaista razume njihovo spoljnopolitičko razmišljanje (čak i ako se ne slaže sa tim), piše novinar Politika Jan Vord.

„Čini se da on zaista deli svet na snagu i slabost, i obraća pažnju na snagu, a nekako ignoriše slabost“, rekao je Džeremi Šapiro, direktor istraživanja u Evropskom savetu za spoljne odnose i stručnjak za Trampove zategnute odnose sa kontinentom. „I on je dugo karakterisao Evropljane kao slabe.“

Šapiro je objasnio da Tramp dugo krivi za slabost Evrope njene niske nivoe vojne potrošnje i njenu zavisnost od američke bezbednosne moći. Ali njegova kritika izgleda da je dobila novi zamah tokom njegovog drugog mandata zahvaljujući doprinosu novih savetnika poput potpredsednika Džej Di Vensa, koji su uspešno predstavili Evropu kao liberalni bedem u globalnom kulturnom ratu između „nacionalista“ u stilu MAGA i takozvanih globalista.

Kao i mnogi mladi konzervativci, objasnio je Šapiro, Vens je došao do uverenja da su „upravo ti bastioni liberalne moći u kulturi i vladi osujetili prvi Trampov mandat, pa je bilo potrebno napasti univerzitete, tink-tenkove, fondacije, finansijsku industriju i, naravno, duboku državu“. U očima MAGA-e, rekao je, „Evropa je jedan od tih liberalnih bastiona“.

*Trampov nedavni stav prema Evropi podseća na staru izreku da suprotnost ljubavi nije mržnja, već ravnodušnost. Da li mislite da Tramp mrzi Evropu ili samo misli da je ona nebitna?

-Moj glavni utisak je da je prilično ravnodušan. Postoje trenuci kada ga određene evropske zemlje ili EU zaista iznerviraju i on izražava nešto što deluje blizu mržnje, ali uglavnom ne deluje baš fokusiran na to.

*Zašto mislite da je to tako?

– Čini se da on deli svet na snagu i slabost, i obraća pažnju na snagu, a slabost nekako ignoriše. I dugo je karakterisao Evropljane kao slabe iz mnoštva različitih razloga koji imaju veze sa onim što mu se čini kao dekadencija u njihovom društvu, njihovom imigracijom, njihovim državama socijalne zaštite, njihovim nedostatkom očigledne vojne snage. Sve te stvari kao da ih svrstavaju u kategoriju slabih, a u Trampovom svetu, ako ste u kategoriji slabih, on ne obraća mnogo pažnje na vas.

*Šta je sa prozaičnijim stvarima poput trgovinskog disbalansa i potrošnje NATO-a? Da li to doprinosi njegovom preziru ili to potiče iz nekog instinktivnijeg mesta?

– Stičem utisak da je to više na instinktivnom nivou. Uvek mi se činilo da je debata o potrošnji NATO-a samo štap kojim se mogu pretući saveznici NATO-a. On je odavno shvatio da je to nešto zbog čega se osećaju pomalo krivim, i to je nešto zbog čega su im američki predsednici neko vreme delili packe, pa je on to jednostavno podigao na ekstremni nivo.

Trgovinski deficit je nešto što je za njega ozbiljnije. On je tome posvetio dosta pažnje u svakoj zemlji, tako da je u oblasti trgovine najozbiljnije shvatio Evropljane. Ali pošto su toliko slabi i toliko zavisni od Sjedinjenih Država u pogledu bezbednosti, on nije morao da se nosi sa njihovim trgovinskim problemima na isti način. U stanju je da im preti u vezi sa bezbednošću, a oni su prilično brzo popustili.

*Da li deo njegovog animoziteta potiče iz perioda pre predsedničkog mandata kada je poslovao u Evropi? Voli da krivi Evropljane što su ukinuli neke od njegovih poslovnih transakcija, poput terena za golf u Irskoj. Koliko mislite da je to ozbiljno?

-Mislim da je to bilo važno u formiranju njegovog mišljenja o EU, a ne o Evropi u celini. Čini se da nikada ne pominje EU, a da ne pomene činjenicu da su mu blokirali teren za golf u Irskoj. Zapravo, nije ga čak ni EU blokirala – to je bio irski lokalni organ vlasti – ali to se uklapa u opšti stav MAGA o EU kao previše birokratskoj, antirazvojnoj i u osnovi kao produžetak američkog liberalnog pristupa razvoju i regulaciji, što Tramp svakako mrzi.

To je deo onoga što je dovelo Trampa i njegov pokret uopšteno do toga da EU stave u kategoriju pristalica liberalne Amerike. U tom smislu, borba protiv EU posebno – ali i protiv drugih liberalnih režima u Evropi – postala je produžetak njihove domaće političke bitke sa liberalima u Americi.

Taj napor da se Evropa u celini uvuče u američki kulturni rat, pozicionirajući je kao spremište svih liberalnih pobožnosti koje je MAGA počela da mrzi – to deluje pomalo novo.

To je novo za drugi mandat, da.

*Odakle mislite da to dolazi?

– Definitivno izgleda da dolazi od (potpredsednika) Džej Di Vensa i vrste filozofa koji ga podržavaju – Patrika Denina i Jorama Hazonija. Ti ljudi vide liberalnu Evropu kao prilično dekadentnu i kao deo sveukupnog liberalnog problema u svetu. Deo toga možete pratiti i do Stiva Benona, koji definitivno već neko vreme govori o ovim stvarima.

*Čini se da postoji prava preokupacija idejom da Evropa pati od neke vrste civilizacijskog pada ili civilizacijskog kolapsa. Na primer, i u novoj strategiji nacionalne bezbednosti i u svojim izjavama za Politiko ove nedelje, Tramp je sugerisao da Evropa „propada“. Šta vi mislite o tome?

– Ovo je pomalo projekcija, zar ne? Ako pogledate brojke u smislu imigracije i raznolikosti, Sjedinjene Države su dalje ispred u tom propadanju – ako to želite tako nazvati – u odnosu na Evropu.

Među elitama MAGA u međuvlasti se pojavio stav da nije dovoljno pobediti na predsedničkim izborima da bi se uspešno promenila Amerika. Morali ste napasti sve bastione liberalne moći. Upravo su ti bastioni liberalne moći u kulturi i vladi omeli prvi Trampov mandat, pa ste morali napasti univerzitete, tink-tenkove, fondacije, finansijsku industriju i, naravno, duboku državu, koja je prva meta. Samo napadom na ove liberalne bastione i njihovim osvajanjem za svoju stvar mogli ste imati istinski transformativni efekat.

Jedna od stvari koju su, izgleda, shvatili dok su razmišljali o ovoj teoriji jeste da je Evropa jedan od ovih liberalnih bastiona. Evropa je podrška liberalima u Sjedinjenim Državama, delom zato što je Evropa mesto gde Amerikanci stiču utisak o tome kako ih svet vidi.

*Ironično je što ta slika dekadentne Evrope koegzistira sa usponom krajnje desničarskih stranaka širom kontinenta. Očigledno je da je Trampova administracija podržala te stranke i sklopila savez sa njima, ali barem u Francuskoj i Nemačkoj, čini se da je zamah trenutno iza ovih stranaka.

– To im pruža mogućnost da unište podršku liberalne Evrope liberalnoj Americi tako što će u suštini transformisati Evropu u neliberalni režim. To je vektor napada na liberalnu Evropu. Postoji ideja koja se razvila među populističkim strankama u Evropi od Bregzita da oni zapravo ne pokušavaju da napuste EU ili da je unište; oni pokušavaju da preoblikuju EU po svojoj nacionalističkoj i suverenističkoj slici. To je savršeno za ono što Trampovi ljudi pokušavaju da urade, a to je da ne unište EU u potpunosti, već da unište EU kao podršku liberalnim idejama u svetu i Sjedinjenim Državama.

*Pomenuli ste potpredsednika, koji je postao veoma istaknuti zagovornik ovog neprijateljskog pristupa Evropi – najočiglednije u svom govoru u Minhenu ranije ove godine. Da li mislite da on samo sledi Trampovu instinktivnu nenaklonjenost Evropi ili promoviše svoju nezavisnu antievropsku agendu?

-Malo od oba. Mislim da Vens, kao i svaki dobar potpredsednik, veoma pazi da se ne zamera svom šefu i da mu ni na koji način ne protivureči. Dakle, činjenica da Tramp nije protiv ovoga i da to može donekle podržati je veoma, veoma važna. Ali mislim da mnoge od ovih ideja dolaze od Vensa nezavisno, barem u detaljima. Ono što on radi jeste da gura Trampa na ovom putu. On razmišlja o tome šta će se dopasti Trampu i uglavnom to radi kako treba. Ali mislim da je, posebno kada je u pitanju ova vrsta kulturnog rata sa Evropom, on više izvor nego sledbenik.

*Tokom ove poslednje runde Trampovog kritikovanja Evrope, da li se nešto izdvojilo kao novo ili neobično? Ili je sve to bilo deo onoga što ste ranije čuli?

*Bilo je novo u odnosu na pre godinu dana, ali ne i u odnosu na februar i od tada. Ali to je novi mehanizam opisivanja – kroz dokument o nacionalnoj bezbednosnoj strategiji i kroz intervjue sa predsednikom. Isti argumenti su postigli neku vrstu višeg statusa, rekao bih, u poslednjih nedelju dana. Mogli biste sedeti u Evropi – kao što sam ja uradio – i raspravljati o tome u kojoj meri je ovo zaista ono što je Trampova administracija radila, ili je ovo bila samo frakcija – i još uvek možete imati tu raspravu, jer je Trampova administracija generalno prilično nedosledna i nekoherentna kada je u pitanju ovakva stvar – ali mislim da je nesumnjivo postigla veći status u poslednjih nedelju ili dve.

*Kako mislite da bi Evropa trebalo da se nosi sa Trampovim animozitetom prema kontinentu? Izgleda da su se odlučili za strategiju laskanja, ali da li mislite da je to efikasno na duge staze?

– Ne, mislim da je to upravo suprotno od efikasnosti. Ako se sećate šta sam rekao na početku, Tramp prezire slabost, a laskanje je neka vrsta krajnje manifestacije slabosti. Svaki put kada se Evropljani pojave i laskaju Trampu, to im omogućava da imaju dobar sastanak sa njim, ali mu to ostavlja utisak da su slabi, pa to povećava njegove političke zahteve prema njima. To smo videli iznova i iznova. Evropljani su se pojavili i mislili da su promenili njegov stav o Ukrajini, imali su odličan sastanak, rekao je lepe stvari o njima, otišli ​​su kući i nekoliko nedelja kasnije, on je imao potpuno drugačiji stav o Ukrajini sa kojim se sada moraju nositi. Laskanje je postiglo osećaj u Trampovoj administraciji da mogu da rade šta god žele Evropljanima i da će oni to u osnovi progutati.

Nisu uradili ono što su neke druge zemlje uradile, poput Kineza ili Brazilaca, ili čak Kanađana donekle, a to je da se suprotstave Trampu i pokažu mu da mora da se nosi sa njima kao sa jakim akterima. I to je šteta, jer su Evropljani – iako očigledno imaju asimetričnu zavisnost od Sjedinjenih Država i imaju neke slabosti – mnogo jači od mnogih drugih zemalja, posebno ako bi sarađivali. Mislim da imaju neki kapacitet da to urade, ali još uvek nisu zaista uspeli u tome. Možda će ovo biti poziv na buđenje da to urade.