Zašto Tramp utiče na unutrašnju politiku širom sveta: „Zavoleo ideju političkih sfera uticaja“

Na predsedničkim izborima u Hondurasu nazire se tesna trka. U jednom trenutku razlika između dva najizglednija kandidata – centrističkog Salvadora Nasrale i desno-konzervativnog Nasrija Asfure – iznosila je svega oko 500 glasova. Za predsednika Sjedinjenih Američkih Država to je bio dovoljan razlog da još jednom snažno stane u odbranu svog favorita Asfure: „Izgleda da Honduras pokušava da manipuliše ishod predsedničkih izbora“, napisao je Donald Tramp na svojoj onlajn platformi Truth Social. U tom slučaju zapretio je ozbiljnim posledicama: „Ako to učine, gorko će se pokajati!“

Već danima kruže glasine o izbornim manipulacijama – s obe strane. U Hondurasu to nije ništa novo: i izbori 2013. i 2017. bili su obeleženi teškim optužbama za prevaru. Osim toga, Honduras je mala zemlja, u svetskim razmerama relativno nevažna. Zašto onda ovako žestoka reakcija američkog predsednika?

Razmišljanje u sferama interesa

Donald Tramp je očigledno zavoleo ideju političkih sfera uticaja, konstatuje Katrin Klifer-Ešbruk, ekspertkinja za transatlantske odnose iz Fondacije Bertelsman: „On sebe vidi u gotovo imperijalnoj ulozi u Beloj kući i voli kada svet igra po njegovim pravilima – naročito na zapadnoj hemisferi. I zaista treba da se naglasi: to su njegovi interesi, a ne interesi klasične američke spoljne politike.“

U fokusu ove „politike sfera uticaja“ je posebno Latinska Amerika. „Vojne akcije kod Venecuele, zastrašivanje kolumbijskog predsednika, preporuka za glasanje u Hondurasu uz pretnje“, nabraja Klifer-Ešbruk i ukazuje na valutni aranžman od 20 milijardi dolara s Argentinom, koji je Tramp omogućio da pomogne predsedniku Havijeru Mileju da prevaziđe krizu likvidnosti. „Ovde nastaje nova politika kakvu Amerika prema susedima u Latinskoj i Južnoj Americi dugo nije vodila.“

Mešanje i u Evropi

I ne samo tamo: u Poljskoj je Tramp otvoreno podržao nacionalno-konzervativnog euroskeptika Karola Navrockog. U Mađarskoj stoji iza Viktora Orbana.

U Nemačkoj američka vlada i delimično ekstremno desna Alternativa za Nemačku(AfD) trenutno intenziviraju kontakte. A pre nekoliko dana SAD su uputile svoje diplomate da u Evropi lobiraju za restriktivniju migracionu politiku.

Organizacije bliske MAGA pokretu poput Heritedž fondacije vode kampanju protiv klimatskih propisa Evropske unije. A reč je o fondaciji koja je objavila i tzv. „Projekat 2025“, dokument koji se smatra scenarijem za preuređenje američke države. (MAGA označava pokret „Make America Great Again“.)

U prvoj godini svog drugog mandata američki predsednik radikalno menja spoljnu politiku; prekida s nepisanim pravilom neupuštanja u unutrašnje poslove savezničkih država kao malo koji njegov prethodnik.

Cilj: Izvoz američkog kulturnog rata

Pri tome su unutrašnja i spoljna politika za američkog predsednika u suštini jedno, zaključila je još u maju 2025. autorka studije Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR). Prema toj analizi, predsednik SAD vidi spoljnu politiku prvenstveno kao međunarodni nastavak kulturnog rata koji besni unutar SAD.

„Levica i demokrate su neprijatelj iznutra; Evropljani se smatraju njihovim produžetkom u inostranstvu“, piše Silija Belin, autorka studije. Tramp EU vidi kao „parazita“ koji iskorišćava Ameriku, slično kao što optužuje američke demokrate da slabe zemlju.

„Ideologizacija američke spoljne politike već se jasno vidi u ključnim dokumentima Projekta 2025″, objašnjava i Katrin Klifer-Ešbruk. Prema tim papirima, američka spoljna politika treba da se još snažnije nego dosad zasniva na strogo konzervativnim vrednostima.

U to se uklapa i nedavna izjava Trampovog bivšeg savetnika i veterana MAGA pokreta, Stiva Benona, koji je u intervjuu Rusiju nazvao „pobožnom hrišćanskom nacijom“ i „tradicionalnim saveznikom“ SAD.

Time Trampova administracija ruši sve dosadašnje temelje američke spoljne politike i sprovodi „veliki ideološki zaokret“ – vođen „izrazito strateškim ambicijama“.

Neprikriveno omalovažavanje Evrope

Evropljani pritom nisu redovno omalovažavani samo zbog pregovora o Ukrajini, kaže Klifer-Ešbruk. Prezir prema liberalnoj Evropi iz delova američke administracije već je više puta bio očigledan.

Kao primer navodi čet koji je procurio u magazinu The Atlantic o američkom napadu u Jemenu. U njemu je američki potpredsednik Džej Di Vens navodno rekao da Evropljani nesrazmerno profitiraju od tog napada, na što je ministar odbrane Pit Hegset odgovorio:

„Potpuno delim vaš prezir prema evropskom parazitiranju. To je jadno.“

Ideološka borba kroz spoljnu politiku

Iz takvog načina razmišljanja proizlazi da je Evropa usred insceniranog kulturnog rata, konstatuje Pavel Zerka iz ECFR-a. Američka administracija vodi otvorenu ideološku borbu i u Evropi – oko vrednosti poput migracija, klime, preterane političke korektnosti i slobode govora. Istovremeno Tramp gde god može podržava „novu desnicu“ i normalizuje njene radikalne stavove.

Strategije koje proizlaze iz MAGA ideologije uključuju aktivno mešanje u izbore u korist desnih i konzervativnih kandidata, izgradnju svojevrsne „MAGA Internacionale“ kroz povezivanje desnih mreža i podršku desnim medijima, partijama ili konferencijama poput Konferencije akcije konzervativne politike (CPAC).

Može li Evropa da se odbrani?

Evropa bi, prema Zerki, bila pametna kada ne bi dala da je Trampova administracija vuče za nos. Umesto da vidi samo svoju zavisnost od SAD, mora zajednički i suvereno zastupati svoje interese – i protiv pritiska iz Vašingtona. Većina država EU trenutno je još uvek proevropski orijentisana. Taj potencijal treba iskoristiti za jedinstven nastup, umesto da se gubi u nacionalnim ili partijskim podelama.

Katrin Klifer-Ešbruk vidi još jednu opasnost za Evropu: „Posebno finansijski moćne organizacije, koje stoje i iza Heritedž fondacije i Projekta 2025, sada se spremaju da, između ostalog, putem partijskih donacija utiču na politiku.“

Ova politikološkinja iz Fondacije Bertelsman, isto kao i Inicijativa Lobbycontrol, upozorava da su zakoni o partijskom finansiranju u Nemačkoj i drugim evropskim zemljama previše slabi i predstavljaju „ulazna vrata za spoljne uticaje, posebno kroz državna ili državno preusmerena sredstva iz SAD“.