Foto: Pixabay/geralt

Pariz se odlučio na taj porez pošto sličan predlog na nivou EU nije dobio jednoglasnu podršku članica.

Prema predlogu, porez se uvodi za digitalne kompanije sa svetskom prodajom od više od 750 miliona evra, uključujući u Francuskoj više od 25 miliona.

„Ako ta dva kriterijuma ne budu zadovoljena, porez se neće nametati“, rekao je Le Mer.
Ranije je Le Mer za list Parizjen (Le Parisien) rekao da će tim porezom biti pogođeno oko 30 kompanija sa sedištem uglavnom u SAD, ali i u Kini, Nemačkoj, Španiji i Britaniji.

„Biće tu i francuske firme i druge izvorno francuske kompanije koje su kasnije kupljene od strane velikih stranih firmi“, dodao je Le Mer, piše agencija AFP, a prenosi Euractiv.

Prema njegovim rečima, porez GAFA, po početnim slovima kompanija Gugl, Epl (Apple), Fejsbuk i Amazon, „pitanje je fiskalne pravde“ jer „digitalni džinovi plaćaju za 14% manji porez od malih i srednjih evropskih kompanija“.

Francuski ministar je istakao i da „čim se OECD složi oko novi međunarodnih poreskih pravila, ona će zameniti francuski porez“.
Po Le Merovoj proceni, novim porezom će se prikupiti oko 500 miliona evra godišnje, prenela je agencija AP.

Šef Gugla Francuska Sebastijen Misof (Sebastien Missoffe) rekao je da je njegova kompanija spremna da plati novi porez ali je i ukazao na teškoće u vezi procena, npr. koliko jedna zemlja može da dobije od oglašavanja širom sveta.

Portparol Fejsbuka rekao je za AFP da se od 2018. svi prihodi od oglašavanja prikupljeni od francuskih klijenata regustruju kao francuski prihod.

Prema zakonu EU, internet džinovi mogu da izaberu da prijavljuju svoje prihode u bilo kojoj članici pa oni biraju zemlje sa nižim porezima, poput Irske, Holandije ili Luksemburga.
Niži porezi razlog su nezadovoljstva u mnogim evropskim zamljama ali je EU podeljena oko toga kako da reši to pitanje, piše EURACTIV.com.

Irska, u kojoj je evropsko sedište nekoliko američkih tehnoloških giganata, predvodi malu grupu uglavnom nordijskih zemalja koje smatraju da bi novi porez za posledicu imao odmazdu prema evropskim kompanijama u SAD.

Pariz međutim tvrdi da će novi porez doprineti zadobijanju glasova za „mejnstrim“ EU političare pred evropske izbore u maju na kojima bi anti-EU populisti mogli dobro da prođu.

Nemačka je pak zabrinuta da bi slaganje sa digitalnim porezom moglo nepovoljno da utiče na izvoz automobila u SAD.

U međuvremenu širom sveta kreatori politika razmatraju kako da oporezuju internet džinove koji dominiraju svojim sektorima ali koji često prijavljuju prihode i profite u jurisdikcijama sa nižim porezima kako bi smanjili poreske račune.

Britanija, Španija i Italija rade na nacionalnim verzijama digitalnog poreza a svoje šeme planiraju i Japan, Singapur i Indija.

Francuski predlog zakona o dodatnom oporezivanju internet džinova predstavlja se u trenutku kada vlada traži način da plati finansijske olakšice kojima bi ublažila proteste „žutih prsluka“ koji traju već tri meseca.

Za Rafaela Pradoa (Raphael Pradeau) iz međunarodnog pokreta Atak (Attac), predloženi porez je „simboličan i neće rešiti problem velike utaje poreza“.“To je kao da smo dopustili da takve kompanije mogu da praktikuju poresku utaju u zamenu za mrvice“, istakao je on.

Povezani tekstovi