Centar grada seli se na reke

U prvoj fazi Studije, koja je verifikovana od strane Komisije za planove skupštine grada Beograda, konstatovano je stanje, uočeni problemi i definisan okvirni program razvoja. Očekuje se izrada druge faze koja definiše dalje korake. Međutim, usled smanjenja budžeta grada došlo je do zastoja.

– Kad se radi o delu priobalja u izgrađenom gradskom tkivu, neophodno je da se potencijali i ograničenja ovog prostora ozbiljno istraže i definišu. Najveći problem za njegovo aktiviranje predstavljaju koridori železnice i saobraćajnice uz obale Save i Dunava. Za njihovo izmeštanje je potrebno obezbediti uslove za izgradnju novih saobraćajnih putnih i železničkih pravaca van kontinualno izgrađenog gradskog područja – navodi Jovan Urošević iz Sektora za strateško planiranje Urbanističkog Zavoda Beograda.

Zbog veličine priobalja, ali i značaja vodotokova u ekonomskom i ekološkom smislu, potrebno je uraditi detaljne analize i istraživanja perspektive razvoja priobalja, i to kroz posebne studije, strategiju upravljanja i uređenja priobalja, do prostornih i urbanističkih planova.

– Pri razmatranju mogućnosti aktiviranja priobalnog pojasa neophodno je voditi računa o činjenici da je beogradsko izvorište vode upravo u priobalju reke Save na desnoj obali od Ušća do Ostružnice (Ada Ciganlija i Makiš, a na levoj obali Save do Kupinova) a formalno i u širokom pojasu na levoj obali Dunava – naglašava Urošević.

U stručnoj javnosti se često govori o rehabilitaciji industrijskih zona i stvaranju uslova za izmeštanje industrijske zone koja se nalazi uz obalu.

– Pod izrazom rehabilitacija industrijskih zona misli se na potrebu izmeštanja industrijskih postrojenja iz centralnih gradskih stambenih zona. Ovaj proces zasnovan je prvenstveno na ekološkim principima, a njegova složenost zahteva faznu realizaciju. Potrebno je, kao prvi korak, izvršiti potpuno infrastrukturno opremanje sada neizgrađenog zemljišta za prihvatanje industrije. Nakon izmeštanja industrijskih postrojenja na nove lokacije neophodno je izvršiti sanaciju, revitalizaciju i remedijaciju terena. Realizacija ovako sveobuhvatnog procesa zavisi od mnogo faktora, a posebno od veličine kompleksa, stepena zagađenja, složenosti procesa revitalizacije i naravno ekonomskih mogućnosti – kažu u Urbanističkom zavodu Beograda.

Interesovanje stranih ulagača

Ova faza Studije beogradskog priobalja prikazana je na međunarodnim stručnim skupovima u Beču i Kanu, i izazvala je veliko interesovanje drugih gradskih uprava, urbanista i investitora. Takva reakcija potvrđuje da je veliki potencijal Beograda za razvoj i unapređenje urbanog ali i prirodnog ambijenta i specifičnosti Beograda upravo u zonama priobalja .