Još jedan namet privrednicima

Novi iznosi firmarina najviše će pogoditi privrednike na Vračaru i Voždovcu, ali i u Zemunu i Rakovici, jer će, primera radi, vlasnik malog preduzeća na Vračaru umesto dosadašnjih 65.000, taksu plaćati 143.100 dinara, a ugostitelj u Zemunu će umesto 17.070 u opštinsku kasu uplaćivati 44.250 dinara.

Tako je Aleksandar Popović, vlasnik firme „Globe Design“ iz Rakovice, dobio rešenje za plaćanje ove takse 36.000 umesto 17.800 dinara koliko je platio 2008.

– Da sam znao za ovu taksu ranije, verovatno bih zatvorio firmu. Grad me tera na to jer je ovo previše. Poređenja radi, porez koji mesečno plaćam iznosi 2.900, a taksa 3.200 dinara. To stvarno nema nikakvog smisla – objašnjava Popović.

Tim povodom Unija poslodavaca uputila je pismo gradonačelniku Beograda Draganu Đilasu u kome od njega, kao privrednika, traži da vrati taksu na prošlogodišnji nivo i „spreči ovako neprimereno opterećivanje gradske privrede u trenutku kada svako treće preduzeće na teritoriji grada ima probleme sa likvidnošću i održivošću svog poslovanja, a Beograđani masovno ostaju bez posla“.

– Privreda Beograda ne može da izdrži novo opterećenje u najgorem trenutku za nju posle 2001. godine. Zbog toga je do sada 2.570 preduzeća i preduzetnika sa teritorije grada Beograda potpisalo peticiju za vraćanje komunalne takse za isticanje firme na prošlogodišnji nivo. Stotine potpisa svakodnevno stižu u Uniju poslodavaca Srbije. Peticiju ćemo dostaviti gradonačelniku i odbornicima Skupštine grada Beograda – kaže za Danas Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca.

On napominje da je odluka o povećanju donesena u trenutku kada je promet na malo u 16 gradskih opština u prvom kvartalu 2010. godine bio za 20,94 odsto manji nego u prvom kvartalu 2008. godine.

– Donoseći ovakvu odluku, lokalne samouprave u Beogradu pokazale su da nemaju nimalo sluha za opštu stagnaciju u privredi grada Beograda – rekao je Rajić.

U Uniji podsećaju da je u 2009. godini na teritoriji grada Beograda više od 40.000 naših sugrađana ostalo bez posla i da ovo „bezobzirno povećanje opterećenja privrednih subjekata praktično tera privredne subjekte na dalja otpuštanja, zatvaranja preduzeća i radnji i prelazak u sivu zonu“.

U svim evropskim metropolama prilikom povećanja komunalnih taksi lokalne samouprave rukovode se principom da godišnja povećanja mogu biti ostvarena po formuli rast inflacije plus-minus četiri do šest odsto. Jedino je u Beogradu moguće odjednom podići takse za više od 100 odsto u proseku, što značajno povećava troškove poslovanja preduzeća.

– Ne postoje nikakva merila prema kojima se naplaćuje ova vrsta takse. Ne može se „odmeriti“ ista visina takse za preduzetnika koji ima firmu u stanu ili nekom zabačenom delu, primera radi Zvezdare, i nekome ko na toj istoj opštini ima poslovni prostor na Bulevaru kralja Aleksandra – objašnjava Rajić.

Ukoliko grad ne prihvati vraćanje iznosa ove komunalne takse na nivo iz 2009, privrednici će protestovati najpre ispred lokalnih samouprava, a potom i ispred Skupštine grada.

Žarko Milisavljević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, tvrdi da im je gradonačelnik obećao da će još jednom razmotriti ovaj namet.

– Opštine se pozivaju na Odluku gradonačelnika, što nije ništa drugo nego „brigo moja pređi na drugoga“ – kaže Milisavljević smatrajući da bilo koja vrsta protesta nije rešenje, već da se izlazak mora naći isključivo dijalogom između grada i privrednika.

U Upravi javnih prihoda kažu da zone određuju visinu takse za isticanje firme, što je dovelo do toga da obveznici iz nekadašnjih nižih pređu u višu zonu.

– Visine naknade se kreću na godišnjem nivou od 210.000 dinara za ekstra zonu do 42.000 za osmu zonu – kaže Vladan Luković, direktor Uprave javnih prihoda, napominjući da su ustanovljeni i popusti, i to: za srednja preduzeća 20 odsto, mala 40, a preduzetnici i fizička lica imaju popust do 80 odsto.

Potpisnici peticije i velike firme

Među firmama čiji su vlasnici i direktori potpisali peticiju za smanjenje komunalne takse za isticanje firme su, između ostalih, i kompanije Simens, Delta, ali i pojedini turističko-ugostiteljski objekti i banke.

Petnaest komunalnih taksi

U Uniji poslodavaca Srbije kažu da privrednici u Beogradu plaćaju petnaestak komunalnih taksi među kojima su takse za: isticanje firme, za isticanje i ispisivanje firme van poslovnog prostora na objektima i prostorima koji pripadaju jedinici lokalne samouprave, za držanje sredstava za igru, za držanje muzičkih uređaja i priređivanje muzičkog programa, za korišćenje prostora na javnim površinama ili ispred poslovnih prostorija, za korišćenje reklamnih panoa, za korišćenje prostora za parkiranje drumskih motornih vozila, za korišćenje slobodnih površina za kampove, šatore ili druge objekte privremenog korišćenja.