Četiri projekta iz oblasti praćenja kvaliteta životne sredine i upravljanja opasnim otpadom na teritoriji Beograda predstavljeni su juče u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine. Grad je za njihovu realizaciju izdvojio oko 13 miliona dinara.
Ispitivanje radioekološki zdravih sredina sprovedeno je u većem broju prigradskih naselja. Radioaktivnost se ispitivala uzimanjem uzoraka obradivog i neobradivog zemljišta, biljaka, mesa domaćih životinja i divljači, mleka i mlečnih proizvoda, jaja, mahovine, meda, gljiva i riba.
– Cilj istraživanja bio je da se dokaže da proizvodimo zdravu hranu, koja može da se prodaje i na našem tržištu i da se izvozi. Na osnovu ispitivanja oko 390 različitih uzoraka zaključili smo da je radioaktivnost zemljišta i „lanca ishrane“ na ovim lokalitetima niska i da su proizvodi životinjskog porekla sa ovog terena, potpuno bezbedni za ishranu ljudi – rekla je Gordana Vitorović, profesorka Fakulteta veterinarske medicine i rukovodilac ovog projekta.
Naučno-tehnološki park „Ihis“ iz Zemuna izradio je katastar otpada neupotrebljivih akumulatora i drugih elektrohemijskih izvora energije na teritoriji grada. Projekat je imao za cilj da se uvede red u postupanje sa ovim hemijskim izvorima struje, od trenutka kada se stavljaju u upotrebu do faze kada se, istrošeni i neupotrebljivi, odbacuju i najčešće sa komunalnim otpadom odlažu na deponiju.
Tehnološko-metalurški fakultet u Beogradu realizovao je prvu fazu projekta upravljanja otpadnim uljima. Procena je da se na teritoriji Beograda godišnje troši oko 12.000 do 15.000 tona motornih i drugih ulja i različitih vrsta maziva za vozila i mašine. U našem gradu bezbedno se i adekvatno ukloni svega 10 odsto generisanih otpadnih ulja, dok je u Evropi taj prosek 50 odsto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
