„Lična karta“ za svako stablo

Od preko dve hiljade ulica u Beogradu četvrtina ima drvorede. U toku je prikupljanje podataka kako bi prestonica uskoro dobila registar uličnih drvoreda tj. „ličnu kartu“ za svako stablo a ceo posao bi trebalo da bude završen do avgusta meseca.
Prvi ulični drvored u našem gradu podinut je u prvoj polovini 19. veka u Abadžijskoj ulici, današnjoj ulici kraljice Natalije. Najzastupljeniji rodovi su javor, platan, divlji keseten, lipa i jasen. Jedan od najstarijih drvoreda koji je i do danas sačuvan je aleja kestenova u Karađorđevom parku, dok je najmlađi u Nemanjinoj ulici gde su pre dve godine zasadjeni jasenovi. Posebnom gradskom odlukom neguju se i štite spomenici prirode, retka i stara stabla a na teritoriji našeg grada ima ih oko 50.
Na deset opština sa uže teritorije grada prikupljaju se podaci o zastupljenosti pojedinih vrsta i postojećem stanju kao i broju zaštićenih stabala, načinu na koji je to učinjenio i čime je zaštita izvedena.
Do sada je završen posao snimanja i evidentiranja na Savskom vencu, Vračaru i u Zemunu. U Beogradu samo u drvoredima ima 67.000 stabala, a ukupan njihov broj se procenjuje na oko 100.000. „Zelenilo Beograd“ počelo je sa izradom elaborata za svako stablo u gradu što bi praktično trebalo da znači da će svako drvo imati svoju ličnu kartu.
– Naše preduzeće već nekoliko meseci evidentira stabla, prvo u drvoredima, nakon čega ćemo kada uključimo kompijuter, imati kompletnu sliku, problematiku , karakteristike (debljinu, širinu ) bolesti pojedinih stabala i druge pojedinosti – izjavila je direktor marketinga JKP „Zelenilo Beograd“ Dragana Tuciović- Branac.
Najviše stabala u drvoredima ima na teritoriji Novog Beograda šesnaest ipo hiljada a najmanje na opštinama Rakovica, Vračar i Čukarica oko 3.000. Tokom rada na registru prikupljaće se podaci i o slobodnim mestima u drvoredima gde je moguća nova sadnja ali i o postojećim sadnicama koje iz različitih razloga neophodno zameniti.
Paralelno sa ispitivanjem obavlja se i redovna vertikalna i horizonrtalna zaštita stabala kao i orezivanje krošnji koje pored ekološke zaštite imaju i estetski značaj za naš grad.