Poluplivači najugroženiji

Letnja sezona na Adi Ciganliji tek što je počela a spasilačka služba već je imala pune ruke posla. Razlog tome su nesnosne vrućine koje su za vikend na „more Beograda“ privukle više stotina hiljada sugrađana koji su spas potražili u Savskom jezeru. Tako je u noći između petka i subote noćna spasilačka ekipa intervenisala čak četiri puta a u svakom slučaju razlog je bio isti, alkohol.
– Srednjoškolci se najčešće nakon provoda u okolnim kafićima odluče da se rashlade u jezeru. Skoro uvek su u alkoholisanom stanju što samo otežava naše intervenisanje. Nisu svesni da nemaju dobru koordinaciju, loše procene dubinu vode i udaljenost od obale, pa kad dođe do panike teško se vrate do kopna. Na sreću, naše noćno obezbeđenje raspoređeno je u celom krugu jezera pa kad spazimo plivače upozoravamo ih da izađu iz vode. U slučaju da odmaknu od obale tu su dva patrolna skutera koji prilaze i pomažu im – kaže za Danas Milan Ilić izvršni direktor JP Ada Ciganlija.

Besplatna škola plivanja

Neplivači na Adi Ciganliji, pored ostalih sadržaja, svakodnevno mogu da pohađaju i besplatnu školu plivanja. Časovi se organizuju od 10.30 časova na levoj obali Savskog jezera, kod centralnih tribina, u prvom bazenu za neplivače. Tokom dve sedmice obuke profesori fizičke kulture sugrađane će naučiti održavanju na vodi, oslobodiće ih straha, a preneće i osnovna umeća najpopularnijih plivačkih stilova. Organizator besplatne škole plivanja su JP Ada Ciganlija i gradski Sekretarijat za sport i omladinu.

Naš sagovornik ističe da na nesreću to nije dovoljno i da je bilo slučajeve sa tragičnim ishodom. Zato apeluje na sugrađane da se noću nikako ne kupaju u Savskom jezeru, a naročito ne u alkoholisanom stanju. Prema rečima Žarka Maksića šefa spasilačke ekipe Ade Ciganlije, u dnevnoj smeni ima daleko više posla, zbog velikog broja posetilaca. On zato apeluje na posetioce Ade da ne precenjuju svoje sposobnosti kako se ne bi našli u neprijatnoj, pa i po život opasnoj situaciji.
– Na Adi ima sasvim dovoljno spasilaca, ali je nemoguće odjednom nadgledati 300 hiljada ljudi. Zato smo kao prioritete oznažili poluplivače i neplivače. Poluplivači su narizičniji jer precenjuju svoje umeće plivanja i odvaže se da odu daleko od obale. Često preplivavaju jezero u grupama, a tu se uvek nađe neko ko, da se ne bi izdvajao u društvu, kreće u nešto što ne može da izdrži. Sa druge strane, neplivači su ugroženi i u plićaku jer loše procene konfiguraciju dna. Dešava im se da naglo ostanu bez tla, pa ako se uspaniče dolazi do problema. Zato je najbolje da se pre ulaska u vodu jave spasiocu koji će tako znati gde se nalaze i moći će da obrati pažnju na njih – objašnjava Maksić.
On dodaje da poseban oprez moraju da imaju roditelji ili drugi pratioci koji na Adu dovode malu decu.
– Mališani se ni u jednom trenutku ne smeju ispuštati iz vida. Dovoljan je samo delić sekunde da uđu u za njih duboku vodu, a kako ne znaju da suzdrže strah ishod može biti fatalan. Na nesreću, roditelji toga nisu svesni pa često imamo situaciju da sede u kafiću a da se deca sama igraju u plićaku bez ičijeg nadzora – napominje šef spasilačke ekipe.
Maksić predlaže da bi bilo dobro i da starija deca, pa i školarci ne dolaze na Adu bez pratnje odraslih, jer sve dok neko nije punoletan ne može da snosi odgovornost za svoje postupke.
– Nije dovoljan nadzor nekoliko godina starijih drugova, braće i sestara. Kad neko ima desetak godina često neće da posluša malo starije od sebe, a ovi sa druge strane budu popustljivi, pa dolazi do komplikacija – navodi Maksić. R.