Osim socijalnog i ekonomskog, veliki problem Roma je stanovanje – kako u neadekvatnim uslovima u neformalnim naseljima, tako i kada je reč o njihovom prinudnom preseljavanju u socijalne stanove i kontejnere. U Beogradu ima oko 100 neformalnih naselja i ljudi koji žive u njima su u stalnom strahu od prinudnog preseljenja.
Dekada Roma je prošla i postoje određeni pomaci, ali su oni daleko od očekivanog u odnosu na sredstva koja su uložena. Ono što zabrinjava jeste da krajnji korisnici tih programa ne vide razliku, kaže za Danas Jovana Vuković, koordinatorka Regionalnog centra za manjine, povodom današnjeg Svetskog dana Roma.
– Pohvalno je što veliki broj dece danas pohađa školu i dobro je to što se radi na tome da se Romi integrišu. Međutim, prevashodni problem je stanovanje. Zabrinajavajuće je da nešto što bi trebalo da bude privremeno rešenje, za ljude raseljene ispod Gazele, nažalost, počinje da bude trajno. Kontejneri ne zadovoljavaju ni u materijalnom smislu uslove za adekvatno stanovanje, a još manje činjenica da su izmešteni na same rubove grada, gde zapravo možemo da govorimo o segregaciji. Zato je cinično da govorimo o inkluziji i socijalnom uključivanju Roma, kad su oni sada i fizički izmešteni. Većina njih se bavila skupljanjem sekundarnih sirovina i uspevali su da obezbede svoje porodice, međutim, to im je zabranjeno, pa su proizvedeni u nove socijalne slučajeve – kaže Vukovićeva.
Kako navodi naša sagovornica, sitacija u Zemun polju je tinjajući problem koji može svakog trenutka da eskalira. To je moglo da se spreči, ističe ona, jer je Grad morao da napravi strategiju i programe interkulturalnog dijaloga. Važno je napomenuti da deset odsto korisnika socijalnih stanova može ostati b ez smeštaja jer nisu u stanju da plaćaju račune.
Sa ovim se slaže i Nada Đuričković, direktorka Romskog centra za žene i decu „DAJE“, koja kaže da o preseljenju same Rome niko nije ni konsultovao.
– Svakodnevno obilazim ta naselja i znam da Romi tamo nisu srećni. Stanarina koju moraju da plate Infostanu prevazilazi njivova mesečna socijalna primanja. Oni i dalje imaju problem opstanka, prihvatanja dece u školama… U Zemun polju je balans nepromenjen, jer i dalje postoji jedna škola, jedno obdanište i dom zdravlja sa jednim lekarom u smeni. Grad nije pripremio naselje za dolazak tolikog broja ljudi – ističe Đuričkovićeva.
Ona dodaje da je pribavljanje dokumenta i dalje osnovni problem, što za sobom povlači i nemogućnost ostvarivanja prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu.
U školu ide 85 odsto dece
U poslednje četiri godine, prema podacima Sekretarijata za socijalnu zaštitu, 193 porodice romske nacionalnosti iz nehigijenskih naselja ispod Gazele i kod Belvila se uselilo u socijalne stanove u Kamendinu i Makišu. Prema rečima sekretara Nenada Matića, oko 85 odsto dece uspešno i redovno pohađa školu. Kako objašnjava, cilje je da se u saradnji sa brojnim drugim institucijama pomogne njihovo dalje školovanje, kao i zapošljavanje .
Getoizacija Jovan
Damjanović, predsednik Svetske organizacije Roma, ocenjuje za Danas da nije humano ono što je u gradu proteklih godina urađeno po pitanju Roma.
– Slažem se da je bilo neophodno raseliti Rome koji su živeli ispod Gazele i u naselju kod Belvila, ali ne na takav način. Ova getoizacija Roma nikome ne koristi i ako su hteli da ih socijalizuju i uvedu u urbane tokove života, rešenje sigurno nije bilo staviti ih sve na jedno mesto, bez osnovnih uslova za život – ističe Damjanović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
