Foto FoNet Marko DragoslavićPetanestog marta svedočili smo najvećem protestu u istoriji Srbije. Ulice glavnog grada bile su neprepoznatljive, prepunjene ljudima, evidentno je da nakon ove subote više ništa neće biti isto.
Na žalost mnogih, 15. mart nije bio „Dan D“, studenti nisu svirali kraj, zahtevi još uvek nisu ispunjeni, a čuvena rečenica studenata u blokadi „kraj je kad mi kažemo da je kraj“ je postala svima jasna nakon ovog veličanstvenog skupa.
Kao i do sada, gandijevskim pristupom su građani, srednjoškolci i studenti dokazali da će nastaviti da se bore za slobodu na dostojanstven i nenasilan način, da podrška ne jenjava, već suprotno, raste, dok istovremeno podrška režimu Aleksandra Vučića opada.
Od 11 časova gotovo svi su bili na ulici, kolona se jedva kretala zbog nezapamćene gustine ljudi, ali je sve proteklo izuzetno mirno. Do Narodne skupštine je bilo teško doći, ali je svakako atmosfera na Trgu Nikole Pašića bila znatno napetija nego u ostalim delovima grada.
Čovek koji više voli vlast nego sebe samog se ponovo koristio mehanizmima kako bi obesmislio studentski protest i zaplašio građane. Da je skup ostao na platou ispred Skupštine možda bismo svedočili i većim posledicama, režiranim od strane vladajuće garniture.
S obzirom da su studenti protest premestili na Slaviju zbog bezbednosnih razloga, izrežiran scenario kod Skupštine se nije dogodio, ali to nije zaustavilo vlast da bar pokuša da napravi nerede, a uz to i nanese štetu sopstvenom narodu.
Na najbedniji način su prekinuli 15 minuta tišine. U 19.11 časova tačno je iz svih ulica ka Slaviji po jedna osoba uzviknula „Pumpaj“, u tom trenutku iskorišćen je i zvučni top, koji svom srećom nije naneo ozbiljne posledice nikome, ali je mogao da izazove opšti haos.
Ubrzo nakon toga dogodili su se i prvi incidenti kod Skupštine, što je samo potvrda da su takozvani „ubačeni elemnti“ bili u punoj pripravnosti kako bi narušili sve za šta su se studenti do sada borili.
Izazivanje nasilja im ipak nije uspelo, ljudi nisu otišli sa protesta ni nakon korišćenja zvučnog topa, jedino što je postignuto ovim jeste malo kraće trajanje samog skupa.
Studenti nastavljaju svoju borbu, verujem sada sa još većim vetrom u leđa, jer su upravo oni pokretači najvećeg skupa koji je Srbija videla.
Kraj protestima se ne nazire, ali je sve jasnije da je 15. mart, koji je ušao u istoriju, početak kraja nasilničkog i ubilačakog režima. Do slobode.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
