A da svi odemo u Ameriku?

 „Nesumnjivo na svetu ima mnogo mesta gde je život bolji nego kod nas, ali“, rekao je Putin, „da li to znači da svu našu decu treba da tamo pošaljemo“. „Možda da se i sami tamo preselimo“, dodao je ruski predsednik.

Putin je naveo kao primer Izrael, zemlju koja ima „poznate bezbednosne probleme“. „Da li Izraelci šalju svu svoju decu negde drugde? Oni se i dalje bore za svoj nacionalni identitet… Jedan veliki narod koji se oseća važnim, malo drugačije se odnosi prema tim pitanjima“, rekao je Putin.

On je istakao da treba podržati predloge da se učini sve kako bi bila ponuđena dostojna budućnost svoj ruskoj deci. „Ne samo što nameravam da potpišem zakon već i dekret o izmenama načina na koji se pomažu ta deca, posebno ona koja su u teškoj situaciji iz zdravstvenih razloga“, rekao je Putin.

Gornji dom ruskog parlamenta, Savet federacije jednoglasno je prihvatio 25. decembra sporni zakon kojim se američkim državljanima zabranjuje da usvajaju decu iz Rusije, kao odgovor na „zakon Magnitskog“, koji je usvojio američki Kongres. Taj zakon koji je prethodno usvojila Državna duma, popularno nazvan „zakon Dime Jakovljeva“ izazvao je puno kritika na račun Dume i Putina.

Protiv njega su se izjasnili kako pojedini članovi vlade, tako i istaknute političke i javne ličnosti, ocenjujući da je besmislen jer će samo naneti štetu ruskoj deci iz domova, pre svega invalidima. Zakon je nazvan po Dimi Jakovljevu, dečaku koji je 2008. umro u kolima u SAD, jer ga je otac, Amerikanac, ostavio više sati po vrućini, a sud ga je potom oslobodio.

„Zakonom Magnitskog“, koji je usvojio američki Kongres, uvedene su vizne i ekonomske sankcije osobama koje su, po oceni Vašingtona, krive za smrt ruskog pravnika Sergeja Magnitskog u zatvoru. Prema podacima SAD, od 1999. do 2011. američke porodice usvojile su više od 45.000 ruske dece, a u tom periodu u Americi je umrlo njih 19. Među usvojenom decom bilo je mnogo dece sa posebnim potrebama. Zakon stupa na snagu već 1. januara, pa je dovedeno u pitanje usvajanje 46 dece za koju je pokrenuta procedura.

Poskupljuje votka

Moskva – Takva razlika u očekivanom trajanju života između muškaraca i žena, kakva postoji u Rusiji, ne postoji valjda nigde u svetu i pripisuje su votki, kao krivcu – 64,04 godine muškarci, a 75,61 godina žene. To je, smatra se, jedan od bitnih razloga, a ne prosto punjenje budžeta, što je odlučeno da votka od 1. januara poskupi za 33 odsto. Pola litre najjevtinije votke prodavaće se, zahvaljujući povećaju akcize, za 170 rubalja umesto za dosadašnjih 125 rubalja (1 evro – 40,3659 rubalja). Na vest su reagovali i ruski i zapadni mediji, alkoholni lobi je navodno zgranut – učešće poreza u ceni votke već sada iznosi 60 odsto. Zabrinuti su i drugi – zbog straha da još više Rusa nego što je to i dosad bio slučaj sa poskupele votke pređu na opasne zamene kao što je industrijski alkohol ili razni antifrizi. R. Ć.