Za dvadesetak dana navršiće se godina otkako je u ovdašnjoj pešačkoj zoni postavljena spomen-tabla Aćifu (Bljuti) Hadžiahmetoviću – Aćif efendiji. Spomen-obeležje postavilo je Bošnjačko nacionalno veće (BNV) u tehničkom mandatu, a svečanosti su prisustvovali ministar Sulejman Ugljanin i državni sekretar u Ministarstvu prosvete Muhedin Fijuljanin.
Aćif efendija je bio upravnik Novog Pazara za vreme Drugog svetskog rata i 1945. godine streljan je zbog saradnje sa okupatorom. Za jedan deo Bošnjaka on je nacionalni heroj, jer je spasio svoje sunarodnike od četničkog pokolja. Drugi smatraju da je zločinac i na dušu mu se stavlja pokušaj albanizacije Bošnjaka, stradanje jednog broja Srba u ovom gradu i srpskih sela između Novog Pazara i Raške i stradanje Jevreja. Odlikovan je nacističkim Gvozdenim krstom drugog reda.
Vlada Srbije je odmah naložila nadležnim ministarstvima da preispitaju slučaj i nađu način da tablu uklone. Urađen je i vanredni inspekcijski nadzor, kojim je utvrđeno činjenično stanje i naložene mere. Rok za uklanjanje table bio je 9. septembar. BNV je prvo povuklo, a zatim angažovalo novog punomoćnika da pokrene zahtev za rehabilitaciju Aćif efendije. Sve drugo je ostalo isto i niko ne veruje da će spomen-obeležje biti uklonjeno.
Jedna druga inicijativa za postavljanje spomen-obeležja u Novom Pazaru, prošla je nezapaženo. Krajem oktobra prošle godine novopazarska nevladina organizacija Urban-in pokrenula je inicijativu da se ispred solitera „Kula“, gde se okupljaju mladi, postavi ploča sa imenom i kratkom biografijom Srđana Aleksića, Srbina iz Trebinja, koji je podlegao povredama dobijenim od pripadnika Vojske Republike Srpske kada je pokušao da odbrani sugrađanina bošnjačke nacionalnosti.
– Želeli smo da spomen-tablu postavimo na mestu gde se okupljaju mladi, da ih podseća na vrednosti koje prevazilaze nacionalne, verske i druge granice – kaže Sead Biberović, izvršni direktor Urban-ina.
Zahtev je upućen Gradskom veću Novog Pazara, odakle je stigao odgovor stručne službe koja se poziva na odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi i Zakona o planiranju i izgradnji. U zakonima piše da lokalna samouprava utvrđuje i odlučuje o nazivima ulica, trgova, gradskih četvrti, zaselaka i drugih delova naseljenih mesta na svojoj teritoriji uz saglasnost nadležnog ministarstva, a ako je „na tom području jezik nacionalne manjine u službenoj upotrebi u tom postupku pribaviće se mišljenje nacionalnog saveta“ i „da postavljanje spomenika i spomen obeležja na površinama javne namene obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave“.
Sve ovo je trebalo da važi i za postavljanje spomen-table Aćif efendiji. To je navedeno i u izveštaju o vanrednom inspekcijskom nadzoru. U gradskoj upravi nadležne službe su se „branile“ da taj dokument niko nije video i da čekaju „napismeno, pa kad im stigne preduzeće odgovarajuće mere“.
Procedura
U obrazloženju stručne službe Gradskog veća navodi se da je potrebno da se formira Savet za međunacionalne odnose, čiji sastav utvrđuje gradska vlada, a odluku donosi Skupština grada. Tek tada se ulazi u proceduru. Prvi korak je pribavljanje saglasnosti od saveta, a drugi je odluka gradskog parlamenta o postavljanju spomen-obeležja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
