Država zaboravila administrativne radnike u školama: Godinama na minimalcu, zaobišla ih povećanja koeficijenata

Mnogi od njih godinama primaju minimalac, plate su im izjednačene sa zaposlenima sa najnižom stručnom spremom, a svi dosadašnji pokušaji da se ovoj kategoriji povećaju zarade do sada nisu urodili plodom.

Više od 50 dopisa, sastanci i telefonski razgovori sa nekoliko ministara prosvete i njihovim pomoćnicima – sve to je pokušavao Aleksandar Cekić, predsednik Udruženja računovodstvenih radnika prosvete, koje se dugi niz godina bori da se koeficijenti računovodstvenih radnika sa četvrtim i šestim stepenom izjednače sa koeficijentima nastavnika.

Šta na brojne pokušaje kažu nadležni?

– Imaju oni razumevanje, uvideli su grešku. Svi kažu: greška nije iz našeg perioda, realno je da ne mogu da budu izostavljeni, ali nema para. Prebacuje se na Vladu, na Skupštinu…Nemamo podršku sindikata jer uglavnom nismo njihovi članovi, nismo nastavno osoblje i oni nemaju interes da naše zahteve stave kao prioritet. U sistemu nema mnogo ovih ljudi jer se sada uglavnom zapošljavaju sa fakultetom. Prošle godine ih je bilo oko 260, sada računam da ih je oko 200 maksimalno. To je uglavnom starija generacija, koja nije htela da se doškoluje, imaju malo do penzije, ali njih diskriminišu još od 2006. godine – navodi Cekić za Danas.

On napominje da se Udruženje zalaže da se koeficijenti administrativnih i računovodstvenih radnika izjednače sa njihovim kolegama koji rade u nastavi, a imaju isti nivo stručne spreme.

Ukoliko bi im država povećala koeficijente dva puta po pet odsto, kao što je to ove godine urađeno nastavnicima i zaposlenima sa sedmim stepenom stručnosti, to bi, prema Cekićevom viđenju, bilo “šminkanje”.

Kaže i da, ukoliko bi zahtev Udruženja bio prihvaćen, to ne bi zahtevalo velika finansijska izdvajanja, a administrativno-računovodstvenim radnicima bi plate porasle od 5.000 do 12.000 dinara.

Nadležni se do sada nisu oglašavali o ovom problemu, a da je na pomolu rešenje ukazao je Sindikat obrazovanja Srbije u saopštenju o detaljima sastanka koji su predstavnici reprezentativnih sindikata imali sa premijerom Đurom Macutom.

“Reprezentativni sindikati su izričito zahtevali od predsednika Vlade da se konačno reši problem zaposlenih od četvrtog do šestog stepena stručne spreme koji nisu obuhvaćeni povećanjima koeficijenata u visini od pet odsto od martovske i oktobarske plate. Jedan od postavljenih prioriteta tokom prethodnih pregovora jeste da i navedena kategorija zaposlenih dobije povećanje plate kroz izmenu Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama. Sindikati su podsetili sve prisutne, da zaposlenih koji nisu obuhvaćeni prethodnim povećanjima nema mnogo u odnosu na ukupan broj zaposlenih u ustanovama obrazovanja i vaspitanja i da hitno mora da se reši navedeni problem”, saopštio je Sindikat obrazovanja Srbije.

Iz tog sindikata tvrde da je Macut istakao da je upoznat sa aktuelnim problemima i da je prepoznao prioritet povećanja plata navedenim kategorijama zaposlenih. Kažu i da je državni sekretar Ministarstva finansija Saša Stevanović rekao kako očekuje do će kraja tekuće godine biti rešeno povećanje plata zaposlenih od četvrtog do šestog stepena stručne spreme kroz izmenu važeće Uredbe.

Pokušaj da od čelnika dva reprezentativna sindikata obrazovanja dobijemo odgovor kako je uopšte došlo do toga da nenastavno osoblje sa srednjom školom ima istu platu kao i oni sa najnižom stručnom spremom, nije urodio plodom.

Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije”, podseća da su zaposlenima u školama sa najnižom stručnom spremom dva puta povećavani koeficijenti, ali se to nije odrazilo na njihove plate.

Nekada je, kaže, koeficijent tetkice bio 6,30, a profesora sa sedmim stepenom stručne spreme 17,32. Zahvaljujući korekciji koeficijenata tetkica je “skočila” na 9,70.

– Njoj je koeficijent porastao za više od 50 odsto, ali joj je zarada i dalje ostala minimalna. I upravo zbog tog odnosa minimalca i zarade su se ljudi sa četvrtim, petim i šestim stepenom stručne spreme se našli u problemu. Zapravo smo svi u problemu. Plata profesora od 1. januara 2026. godine vredeće 1,63 minimalca. Sa 2,90 na 1,63, to je nama dala borba u poslednjih 15 godina – kaže za Danas Kokot.

On se pita na koji način se mogu korigovati koeficijenti administrativnim radnicima sa srednjom školom.

– I da im podignu koeficijent, oni će opet biti ispod minimalca ili na minimalcu, koji je na granici koeficijenta 11,15. Pa neće ih valjda podići za dva indeksna broja. Nejasno je šta se hoće, ali je činjenica je da su problemi nastali onog momenta kada je prvi put parcijalno počela da se menja Uredba, da se koeficijenti koriguju samo jednoj kategoriji ili jednom broju zaposlenih. Uredba je pregažena. Odnosi, pariteti među tim zaradama više ne postoje. Ljudi se ponašaju kao da su ti brojevi 6,30 i 17,32 pali s neba. Oni su proizvod proračuna, desetak stvari koje utiču na to da li je neko nosilac posla, odgovornost na poslu, uslovi rada, stručna sprema… Sve to kreira taj koeficijent. Kada si tetkicu “podigao” za 50 odsto, ti si profesorsku platu prepolovio, u odnosu na minimalnu zaradu. A tetkica nije dobila ni dinara više. Uredba je apsolutno besmislena i zato smo mi predlagali da osnovica bude minimalna zarada i da se koeficijenti slože valjano, da onda nema više nezakonitih korekcija do minimalca. Sada ljudi i sa prvim stepenom i sa četvrtim stepenom rade za iste pare, a imaju različite koeficijente – pojašnjava Kokot.

Sve što se dešava, napominje, ide pogrešnim putem i vodi ka tome da će neki zaposleni pre, a neki kasnije, stići do minimalca.