Advokati i tužioci objašnjavaju šta se zaista desilo na izborima za Visoki savet tužilaštva

Prema rezultatima izbora koje je objavila posmatračka misija JUKOM-a za članove Visokog saveta tužilaštva izabrani su Jasmina Stanković, Radmila Jovanović, Boris Majlat, Predrag Milovanović i Jovana Komnenović.

Majlat je sa samo nekoliko glasova više pobedio Nikolu Uskokovića, koji je bio glavni predstavnik struje okupljenje oko Nenada Stefanovića.

Predsednik Aleksandar Vučić nije propustio priliku da se oglasi o izborima za VST, ocenivši da „su zahvaljujući onim nameštenjima u Novom Sadu uspeli da za dva glasa pobede“.

Ishod prvih izbora za članove Visokog saveta tužilaštva nakon ustavnih promena otvorio je pitanje da li je zaista zaživelo odvajanje tužilaštva od političkih uticaja ili je reč o nastavku postojećeg stanja u tužilaštv. Dodatno pitanje je i da li izbor Borisa Majlata dodatno problematizuje domete reforme i stvarni stepen nezavisnosti VST-a.

„Tužilaštvo nikada nije napustilo zagrljaj izvršne vlasti“

Advokat Nikola Lakić ocenjuje za Danas da tužilaštvo u Srbiji jeste, manje ili više, produžena ruka svakog režima i da se nikada nije trudilo da napusti zagrljaj sa svima koji su se menjali na čelu izvršne vlasti.

„Takođe, tužilaštvo nikada nije zadobilo poverenje građana Srbije zbog onoga što su činili, ali još više zbog onoga što nisu činili, a bili su dužni. Upravo zbog te dve činjenice građane Srbije i ne interesuje šta se dešava na izborima u tužilaštvu“, objašnjava Lakić.

Sami rezultati izbora pokazuju, kako kaže naš sagovornik, da u tužilaštvu postoje dve struje i da su ishodi takvi da je pobedila ona struja na koju izvršna vlast ima nešto manji uticaj.

„Logična je visoka izlaznost tužilaca na ovim izborima, jer su oni svojim glasovima odlučivali i o sopstvenoj sudbini, ali su svakako dali legitimitet svim izabranim članovima VST-a za odluke koje će uslediti u budućnosti. Boris Majlat, za koga upućeni kažu da je kadar Zagorke Dolovac, imaće priliku da svojim radom pokaže da li je zaslužio poverenje svojih kolega“, navodi.

Ipak, Lakić smatra da to što je Boris Majlat izabran za člana VST-a ne znači da je tužilaštvo samostalno, kao što to ne bi značilo ni da je izabran njegov protivkandidat.

„Sve dok se izbori u tužilaštvu, kao i u Srbiji, dobijaju zbog činjenice da je neko ‘manje zlo’ od protivkandidata, samostalnog tužilaštva neće biti“, zaključuje Lakić.

„Ishod izbora je posledica pritisaka, a ne slobodne volje tužilaca“

Javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Goran Ilić ukazuje da je već objasnio da su se izbori odvijali u atmosferi pritisaka i neprincipijelnih obećanja.

„Pritisci i ponude biračima dolazili su od politike, ali i od nadređenih tužilaca. Gostujući u jednoj TV emisiji, pre par dana objasnio sam da Zagorka Dolovac bez ikakvog ograničenja upravlja tužilaštvom Srbije u poslednjih petnaest godina i da je samim tim njen kapacitet da obezbedi glasove podrške nekom kandidatu veći od kapaciteta politike. Kao što vidite, to se obistinilo“, navodi Ilić.

Dodaje da je ogromna većina starešina u javnom tužilaštvu došla na rukovodeća mesta zahvaljujući njenoj podršci, kao što bez njene saglasnosti nije bilo moguće napredovanje javnih tužilaca.

„Kada tome dodate jedan potpuno nepravedan sistem izbora, u kome, recimo, dvanaest tužilaca u Vrhovnom javnom tužilaštvu bira jednog člana Saveta (zbog čega izbori u Visokom savetu tužilaštva nisu bili izbori, već aklamacija, budući da je bio samo jedan kandidat), dok nekoliko stotina tužilaca na nivou viših javnih tužilaštava bira, jasno je da je ishod izbora bio odraz kapaciteta da se utiče na birače, a ne slobodne volje na izborima“, ocenjuje.

Kao član radne grupe za izmenu Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Ilić je javno bio protiv tog nepravednog sistema izbora, u kome glas javnih tužilaca ima različitu težinu.

„Tada je do mene ‘doprla’ vest da je vrhovna tužiteljka takav sistem dogovorila u ‘politički najvažnijem kabinetu u zemlji’, suprotno stavu Venecijanske komisije. Mnoge kolege koje su učestvovale u izbornom procesu poznajem i smatram ih ispravnim profesionalcima, tako da ovo nije kritika njih, već naopakog izbornog sistema i činjenice da su se izbori odvijali pod senkom pritiska političke vlasti i hijerarhije u tužilaštvu i da je pobedila ova druga vrsta pritiska (uz jedan izuzetak). Da ne bude dileme, jednako negativan odnos imam prema pritisku na birače bez obzira na to od koga oni dolazili. Takođe, istine radi, treba reći da nisu svi tužioci podlegli pritiscima niti su trgovali svojim glasovima, odnosno glasali su po savesti“, zaključuje Ilić.

Podsetimo, kandidat za člana VST iz reda tužilaca Vrhovnog javnog tužilaštva bila je Jasmina Stanković, dok su kandidati iz reda apelacionih javnih tužilaštava, Javnog tužilaštva za organizovani kriminal i Javnog tužilaštva za ratne zločine – Radmila Jovanović i Zoran Vucelja.

Kandidati viših javnih tužilaštava bili su tužioci Boris Majlat i Nikola Uskoković, a iz redova osnovnih javnih tužilaštava Boris Pavlović, Predrag Milovanović, Jovana Komnenović i Nikola Stojanović.

Pravo glasa u Vrhovnom javnom tužilaštvu imalo je 13 tužilaca, u apelacionim i tužilaštvima za organizovani kriminal i ratne zločine 68, a u višim javnim tužilaštvima 233 tužioca. U osnovnim javnim tužilaštvima, pravo glasa ima 448 tužilaca.