Foto: Beta/Branislav Božić/MOAgenti Bezbednosno informativne agencije dobijaju sve apsurdnije zadatke, a poslednji u nizu je prisluškivanje četvorice poljoprivrednika kojima je nakon „prijateljskog razgovora“ u BIA instaliran špijunski softver NoviSpy.
Prisluškivanje poljoprivrednika od strane BIA počelo je prošle godine u jeku ekoloških protesta protiv iskopavanja litijuma i kompanije Rio Tinto. Zbog organizovanja i učestvovanja u ovim protestima četvorica poljoprivrednika – Slobodan Vidojević, Zlatko Kokanović, Vladimir Višić i Jovan Topalović – postali su meta bezbednosne službe.
Osim toga, predstavnici Udruženja „Naše mleko“ optužili su nedavno državu da nad poljoprivrednicima sprovodi orkestriranu represiju, tvrdeći da su selektivni inspekcijski nadzori postali sredstvo obračuna sa onima koji su podržali studentske proteste. Poljoprivrednik Milan Pajić kaže da represija nad poljoprivrednicima traje već jako dugo, te da je i za vreme prethodnih Vlada i ministara imao probleme.
„Imao sam takav slučaj da me u njivama sačekuje BIA iza kukuruza. I onda izlaze pred mene, a ja ne znam da li su mafijaši ili šta su, pa mi kažu da bi ja trebalo da idem i da potpišem nekakav sporazum sa Vladom“, priseća se on.
Poljoprivrednik Nemanja Lacković, jedan je od njih kome je u više navrata dolazio inspektor. Prema njegovim rečima, inspektor je tražio sitnice za koje je mogao da se uhvati i na svako pitanje pominjao pasivu.
„Svaki put kad je dolazio, a dolazio mi je četiri puta, svaki put je tražio nova dokumenta da mu priložim, te podsticaj za stočarstvo, podsticaj za svinje, za sve“, ukazao je Lacković.
Zlatko Kokanović kaže za Danas da je 18. juna 2024. godine imao prvi kontakt sa agentima BIA, neposredno pre zakazanog sastanka u Vladi Srbije sa tadašnjim ministrom poljoprivrede Aleksandrom Martinovićem, nekadašnjim premijerom Milošem Vučevićem i Anom Brnabić, predsednicom Skupštine.
„Jedan od njih (agent) me je tog jutra pozvao na razgovor. Iako sam mu objasnio da imam sastanak, ubeđivao me je da dođem ističući da će trajati 15 minuta. Tih prvih pola sata razgovora, kada telefon nije bio kod mene, ugradili su softver, a istvoremeno je sastanak u Vladi propao“, objašnjava Kokanović.
Nakon što je prošao određeni period od razgovora u BIA, naš sagovornik kaže da su u određenim medijima objavljivani tekstovi njegovih privatnih telefonskih razgovora.
„Tražio sam zbog toga da dobijem zapisnik, ali su me odbili uz izgovor da je to bio prijateljski razgovor. Kasnije su nam stavili gazdinstvo u pasivni status, zbog čega smo protestovali. Ubrzo nakon toga sam opet dobio poziv, ali sam odbio uz objašnjenje da biram s kim ću imati drugarski razgovor“, ukazuje Kokanović.
On poručuje da svako može da odbije razgovor sa BIA, jer oni nemaju ovlašćena za tako nešto.
„Žalosno i jadno je da država čitav svoj aparat usmeri na nas obične građane, koji se borimo za svoja prava, nismo neprijatelji zemlje – a imaju brojne kriminalce koje ne stavljaju na mere“, poručuje Kokanović.
Smatra da su poljoprivrednici meta zbog ekoloških protesta koji su mobilisali značajan deo građana Srbije.
„Poenta je da to rasture, da ubace svoje ljude među naše redove. Organizovani dolazak traktora u Beograd je za njih veliki strah. Boje se te organizacije, videli su šta se dešava u Grčkoj, boje se tog scenarija. Trude se da to diskredituju, da rasture. Imaju razne načine, od prisluškivanja, praćenja, krivičnih prijava do novinarskih tekstova, nastupa samih predstavnika države, ministara na režimskim medijima“, ocenjuje Kokanović.
Dodaje da najveća opasnost nije prisluškivanje, jer se važni dogovori ionako vode bez telefona, već administrativni pritisci: pasivni status gazdinstva koje onemogućava plasman proizvoda i pristup subvencijama koje poljoprivrednicima zakonski pripadaju.
Kokanović kaže da se više ne plaši, jer ga štiti javna prepoznatljivost, ali ističe da je tragično što ga ne štite institucije.
„Jedino rešenje je oslobađanje institucija i jednakost pred zakonom. Manje vidljivi poljoprivrednici mogu da se zaštite jedino zajedničkim organizovanjem, masovnim protestima i udruživanjem, jer se tako najbrže skreće pažnja javnosti“, zaključuje Kokanović.
Podsećamo, BIRN je u saradnji sa SHARE Fondacijom otkrio da je BIA tokom privođenja četvorice poljoprivrednika i ekoloških aktivista u njihove telefone ubacila špijunski softver NoviSpy.
Poljoprivrednik iz Bresnice Slobodan Vidojević je pripričao za BIRN da su ga ujutru 1. oktobra 2024. trojica nepoznatih ljudi ubacili u crni kombi.
Nisu se predstavili. Gurali su ga, udarali po glavi i vikali da ćuti. Telefon su mu uzeli čim je ušao u vozilo. Nekoliko sati kasnije, Vidojević će izaći iz zgrade policije u Čačku kao slobodan čovek, ali na njegovom telefonu je instaliran špijunski softver.
Vladimir Višić, poljoprivrednik iz Stare Pazove i jedan od osnivača Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije je naveo da je uoči protesta protiv Rio Tinta koji se odigravao u Beogradu 11. avgusta 2024. godine, Višić krenuo traktorom za Beograd. Na ulazu u grad, u ulici Cara Dušana u Zemunu, zaustavlja ga saobraćajna policija i odvodi u policijsku stanicu nedaleko od Gardoš kule.
Kaže da mu je saobraćajac oduzeo telefon, nakon čega su ga uveli u prostoriju sa tri inspektora u civilu, od kojih mu se jedan predstavio kao inspektor MUP-a.
Jovan Topalović, poljoprivrednik i predsednik Udruženja građana „Da (Ne) Dišemo Duboko“, početkom septembra prošle godine je BIA pozvala na razgovor u zgradu užičkog MUP-a. Na putu ka zgradi sreo je lokalnog advokata koji ga je savetovao da mu ostavi telefon, kako mu sa uređaja ne bi izvukli podatke, što je Topalović i učinio, nakon čega je i njemu instaliran špijunski softver.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
