Direktor Arhiva Vojvodine predlaže ukidanje pešačkih prelaza: Da li se šali i može li to zaista da se uradi?

Nebojša Kuzmanović kaže za Danas da je izjavu kako treba brisati pešačke prelaze dao kao član Centra za društvenu stabilnost, kroz koji politički deluje, a ne kao direktor Arhiva Vojvodine.

Napominje da je ideja o brisanju pešačkih prelaza, koju je jutros obnarodovao na jednoj televiziji, više šala, ali da se o uvođenju novih semafora može već ozbiljno razmisliti. Na taj način bi se, smatra, sprečili demonstranti da konstantnim prelaskom preko pešačkog prelaza blokiraju saobraćaj.

„Jedna od ideja je da se uvedu semafori i da, umesto slobodnog prelaza, to reguliše semafor. Napominjem da ja u tome nisam stručan, ovo pričam kao građanin, kako bi to moglo da se reši bez upotrebe sile, nego poštovanjem zakona. Demonstranti su se dosetili da prelaze po sto puta preko prelaza, što je iracionalno, ali nije protiv zakona. Teorijski, ljudi mogu 24 sata da prelaze preko puta i da niko ne može tuda da prođe. Treba promeniti neka pravila koja će to onemogućiti. Najbolja ideja je da se postave semafori, a brisanje pešačkih prelaza je više bila šala“ kaže Kuzmanović.

On smatra da je legitimno da ljudi iskazuju svoje mišljenje, ali da ne mogu da ugrožavaju slobodu drugih ljudi.

„Ko ima pravo da drugom čoveku ugrožava slobodu? Neka ti mladi ljudi koji se zovu studenti, ili kako već, formiraju svoju partiju, izađu na izbore i pobede – to je po meni jedino pametno rešenje. SNS ima preko 47 odsto podrške, dok studentska lista ima oko 6 odsto. I ja bih voleo da sam lep i plav, tako i oni mogu da misle da imaju 20 odsto podrške – ali nemaju. Vidite da je većina građana nezainteresovana za ovu priču, 90 odsto ljudi se ne bavi ovim stvarima i blokadama“, zaključuje je Kuzmanović.

Velić: Pešaci najugroženiji, a vlast predlaže da ih dodatno izložimo opasnosti

Saobraćajni inženjer i predstavnik organizacije Sigurne staze Igor Velić ocenjuje da predlog o ukidanju pešačkih prelaza, koji je izneo direktor Arhiva Vojvodine, nije šala, već opasna i neodgovorna izjava koja dolazi iz političke elite „koja ne razume transportnu politiku i ne poznaje zakonodavni okvir koji reguliše saobraćaj u Srbiji“.

„Naše regulative su poprilično usklađene sa standardima u drugim evropskim zemljama. Tačno se zna koja je uloga, funkcija i smisao pešačkog prelaza, kao i svetlosne saobraćajne signalizacije. Sve to već je određeno Zakonom o bezbednosti saobraćaja, kao i Pravilnikom o saobraćajnoj signalizaciji“, naglašava Velić.

On dodaje da je posebno zabrinjavajuće što ovakve izjave dolaze u trenutku kada je bezbednost saobraćaja u Srbiji među najlošijima u Evropi.

„Mi smo na dnu Evrope po stanju bezbednosti u saobraćaju. Broj poginulih, povređenih i ukupnih saobraćajnih nezgoda je alarmantan. Najugroženiji su upravo pešaci – deca, starija lica, biciklisti, osobe sa invaliditetom. Dakle, oni koji se sporije kreću, koji se oslanjaju na sopstvene noge ili pomagala, i koji često nemaju pristup automobilu ili javnom prevozu“, upozorava Velić.

Prema njegovim rečima, najava da bi pešački prelazi mogli biti ukinuti mora biti jasno i javno osuđena.

„Takvu izjavu mora osuditi Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture, Agencija za bezbednost saobraćaja, Saobraćajni fakultet i svi stručnjaci iz oblasti saobraćaja. I ja kao inženjer to najoštrije osuđujem jer se time zapravo šalje poruka da treba da stradaju pešaci, deca, stariji ljudi“, rekao je Velić.

Trezić: Samovoljno uklanjanje pešačkog prelaza je kršenje zakona

Advokat Vladimir Trezić upozorava da uklanjanje ili premeštanje pešačkog prelaza ne može biti sprovedeno proizvoljno, već isključivo u skladu sa zakonskim procedurama i na osnovu stručnih analiza.

„Svaka promena, uključujući uklanjanje ili premeštanje pešačkog prelaza, mora biti zasnovana na stručnoj analizi, saobraćajnom projektu i prethodno odobrena od strane nadležnih organa – pre svega saobraćajne policije i upravljača puta, bilo da je to lokalna samouprava ili javno preduzeće koje upravlja putevima“, objašnjava Trezić.

On ističe da samovoljno uklanjanje signalizacije, ili fizičko onemogućavanje prelaska pešaka, nije samo protivzakonito, već može imati ozbiljne posledice.

„Samovoljno uklanjanje pešačkog prelaza, uključujući uklanjanje signalizacije ili fizičko onemogućavanje prelaska, predstavlja ozbiljno kršenje zakona i može imati za posledicu prekršajne ili čak krivične sankcije, posebno ukoliko dođe do ugrožavanja bezbednosti učesnika u saobraćaju“, kaže on.

Trezić naglašava da bezbednost pešaka mora biti na prvom mestu, te da se saobraćajne promene ne smeju sprovoditi olako ili bez institucionalne kontrole.

„Bezbednost pešaka je prioritet, i svaka promena u saobraćajnom režimu mora biti pažljivo ispitana i sprovedena u skladu sa zakonom“, zaključuje Trezić.

Pajtić: Predlog o ukidanju pešačkih prelaza je pravni i društveni apsurd

Profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Bojan Pajtić ocenjuje da izjava direktora Arhiva Vojvodine predstavlja apsurd koji oslikava stanje društva u kojem se ozbiljno razmatraju ideje koje bi u uređenim državama bile nezamislive.

„Ta izjava je smislena taman onoliko koliko bi bila ideja da se u zakon unese da je dozvoljeno gaziti automobilom sve nas koji se ne divimo Aleksandru Vučiću do imbecilnosti“, kaže Pajtić.

„Zamislite ulice koje pešak nigde ne može da pređe, kakav nonsens. A možda je ideja i da se u svakoj ulici izgradi po jedan pešački most, a na bulevarima više njih. S obzirom kako renoviraju nadstrešnice, verujem da bi i taj posao naprednjaci izveli besprekorno i ponovo se ugradili 400 odsto u svaki“, zaključuje on.

Lakić: Vučićeva većina može da ukine i pešačke prelaze, ali to bi potvrdilo da živimo u ludnici otvorenog tipa

Advokat Nikola Lakić ocenjuje da u uređenim državama ne bi ni razmatrali ukidanje pešačkih prelaza, ali u Srbiji to postaje tema.

„U normalnim državama ne bi se uopšte razmatrala opcija da se ukinu pešački prelazi u celoj državi, međutim mi živimo u Vučićevoj Srbiji gde u javnom prostoru razni opskurni likovi predlažu tako nešto, a režim razmišlja da tako nešto uradi“, kaže Lakić.

Kako kaže, pravno je takva promena komplikovana i ne može se sprovesti brzo, ali vlast sa većinom može to izglasati.

„Pravno to ne bi bilo moguće preko noći jer bi trebalo izmeniti veliki broj propisa, međutim, ako se režim odluči za takav potez, oni to u Skupštini mogu i da urade“, navodi on.

Lakić ističe da je takva najava znak da Srbija postaje „ludnica otvorenog tipa“.

„Sama najava zabrinjava jer pokazuje karakter ovog režima… gde razni analitičari i kvazi stručnjaci po direktivi vrha vlasti preko Vučićevih televizija i tabloida svakoga dana rade ono što je u nekoj normalnoj državi nezamislivo“, zaključuje advokat.

Milosavljević: Ako građani piju vodu na blokadama, mogli bi da im isključe vodu

Novinar i autor Njuz podkasta Nenad Milosavljević kaže da ovakve izjave možda služe da privuku pažnju, ali upozorava da vlast ne treba potcenjivati.

„Možda je malo i do toga da privuku pažnju, da se o tim izjavama govori, ali ja nikad ne bih potcenio njihovu sposobnost da prosto dođu na neku glupu ideju ili da je čak i realizuju“, ističe on.

Podseća da su i ranije sprovođene besmislene ideje koje su unutar vlasti dočekane bez otpora.

„Ne zaboravimo da je to jedan trust mozgova u kojem je jednog dana neko došao i rekao: ‘Hej, znate šta, mislim da bi trebalo da idemo i crtamo srednji prst po školama’, a ostali su na to rekli: ‘Da, da, to je sjajna ideja, hajde da uradimo!’“

Zaključuje ironično da bi sledeći korak mogao biti još apsurdniji.

„Jedino se brinem da će, ako na primer vide da građani na blokadama piju vodu, doći na ideju da isključe vodu u celoj zemlji“, kaže Milosavljević.