„Ako potraje do 1. oktobra bićemo u problemu“: Ima li opasnosti da zbog blokada fakulteta propadne tekuća akademska godina?

„Više niko ne komentariše, jednostavno nekada smo komentarisali, ali se sad to toliko ponavlja u medijima, da doživljavamo kao spin“, kaže za Danas jedan profesor.

Kako objašnjava, za sada nema jedinstvenog stava o tome koji datum bi se mogao smatrati prekretnicom koja bi odredila da li ova akademska godina može da bude izgubljena ako se ne krene sa nastavom. Ono što je izvesno je da će fakulteti iz medicinske i tehničko-tehnološke grupacije imati veće obaveze od onih iz društveno-humanističke, a sa tim su upoznati i studenti.

Naš sagovornik kaže da je svaki fakultet po nečemu specifičan i da svako za sebe pravi okvirne kalendare nadoknade kojima utvrđuje koliko im treba vremena za nastavu, koliko za ispitne rokove.

„Neki su izgubili jednu nedelju nastave u prvom semestru, neki dve ili tri. Takođe, neki su do sada izgubili dva, tri ispitna roka, drugi manje. Planovi nadoknade se redovno ažuriraju, ali niko sa sigurnošću ne zna kada će se blokade završiti. Videćemo kako će studenti reagovati na izveštaj radne grupe koja je analizirala ispunjenost prva tri zahteva. Očekuje se da Narodna skupština usvoji izmene Zakona o visokom obrazovanju, ali će time biti ispunjen samo četvrti zahtev studenata“, kaže sagovornik Danasa, napominjući da je izvesno da se blokade neće završiti 15. marta.

Ana Brnabić je, podsetimo, najpre rekla da posle 17. marta više fizički neće biti vremena za nadoknadu nastave. Ona je taj datum označila kao „dan D“ kada je reč o mogućnosti da ova akademska godina ne bude izgubljena i upitala šta će biti ako se školska godina na fakultetima u blokadi tada ne nastavi.

Brnabić je kazala da se to do tog datuma došlo na osnovu školskog kalendara, odnosno podataka o tome koliko semestar traje, koliko radnih dana mora da ima, koliko je ispitnih rokova i činjenice da 1. oktobra mora da krene sledeća akademska godina.

„I to znaju svi fakulteti. S tim što je na nekim fakultetima, kao što je medicinski fakultet ili fakulteti tehničkih nauka, znatno teže zato što tu ne možete baš teorijski samo da zbijete i da redukujete nastavu, zato što tu postoje i vežbe, morate da idete, imate, odradite i praksu, budete u bolnicama, budete sa pacijentima. Ovo sve pod uslovom da se celo leto radi, i to punim vikendima, što složićemo se, nije realno“, rekla je Brnabić za televiziju K1.

Dekan Poljoprivrednog fakulteta Vladan Bogdanović smatra da je reč o dizanju panike, jer o tome pričaju oni koji ne znaju kako fakulteti funkcionišu.

„Mi imamo pripremljene planove za nadoknadu nastave i prema njima sve stižemo da završimo i to bez produžetka akademske godine, o čemu se takođe priča kao o jednoj od opcija“, rekao je Bogdanović za FoNet.

Na Univerzitetu u Beogradu kažu da su svesni da će morati da se radi gotovo celo leto. Jul će, izvesno, biti radni, jer predstoji i upis nove generacije brucoša.

Kako je Danas pisao, Senat UB je na sednici 19. februara usvojio Politiku upisa u narednu 2025/26. akademsku godinu, čiji je sastavni deo i kalendar predstojećeg upisa brucoša.

Tim kalendarom je predviđeno da prvi upisni rok na osnovne akademske i integrisane stidije na Univerzitetu u Beogradu počne 18. juna, prijavljivanjem kandidata i predajom dokumenata, koje će trajati do 21. juna, a polaganje prijemnih ispita je planirano u periodu od 23. do 27. juna.

U drugom (septembarkom) roku prijavljivanje kandidata i predaja dokumenata je planirano za 28. i 29. avgusta, a održavanje prijemnih ispita 1. i 2. septembra, dok bi treći upisni rok starovao 15. septembra.

Prilikom definisanja upisnog kalendara upisni rokovi su postavljeni kao da je redovno stanje, jer u ovom trenutku nije bilo moguće drugačije odrediti kalendar. Međutim, imajući u vidu da su na fakultetima u toku blokade, kao i da je u jednom broju škola obustavljen rad ili su nastavnici u zakonskom štrajku, kalendar će se najverovatnije menjati na nekoj od narednih sednica Senata, pojašnjeno je Danasu na Univerzitetu u Beogradu.

Pomeranje datuma upisnih aktivnosti će, pre svega, zavisiti od situacije u srednjim stručnim školama i gimnazijama, jer je potrebno obezbediti ravnopravne uslove za sve maturante, a u ovom trenutku u nekim školama je u toku potpuna obustava rada, neke su u zakonskom štrajku dok dobar deo srednjih škola radi normalno.

Scenario da akademska godina propadne za sada nije realan, jer na visokoškolskim ustanovama ne bi bilo mesta za dve generacije brucoša. U slučaju da i svi učenici osnovnih i srednjih škola ponove razred koji sada pohađaju, što tek nije moguće jer dobar deo škola radi normalno, opet se ne bi mogle upisati dve generacije prvaka.

Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu kaže za Danas da dekani daju sve od sebe da školska godina ne bude izgubljena.

– Vrlo aktivno radimo na planovima nadoknade, to je izjava iza koje stojimo svi – ističe Roglić.

Na pitanje šta to znači u kontekstu činjenice da se kraj blokada ne nazre, on kaže:

– Ni mi ne možemo da kažemo, zavisi sve kada će se završti. Ako potraje do 1. oktobra onda smo stvarno u problemu. A mi pravimo planove i prilagođavamo kalendare i pomeramo svaki put kako treba. Na tome se intenzivno radi. Mi smo fleksibilni i prolagođavaćemo se situaciji – ističe Roglić.

Zvaničan stav uprave Univerziteta u Beogradu o sudbini tekuće akademske godine i izjavi predsednice Narodne skupštine nismo dobili do objave ovog teksta, a više dekana nije želelo da o tome govori za Danas.

Ni studenti u blokadi koje smo kontaktirali nisu odgovorili.