Alijansa dala Rusiji još jednu šansu

Ministri spoljnih poslova NATO postigli su u Briselu saglasnost o uslovnoj i postepenoj obnovi veza sa Rusijom, najpre samo na tehničkom nivou, koji su zamrznuti u znak protesta zbog ruske vojne intervencije u Gruziji u avgustu. Uprkos američkom pritisku, ministri su odbacili ideju ubraznog prijema u NATO Ukrajine i Gruzije.

Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer potvrdio je da će razgovori s Moskvom biti obnovljeni i dodao da je 26 država članica NATO zatražilo od njega da vidi koji bi politički kontakti bili mogući s Rusijom i naglasio da to ne znači da je Alijansa promenila svoja gledišta prema Kremlju. To se pre svega odnosi na stav da je Moskva upotrebila nesrazmernu silu u Gruziji i da ne prihvataju pretnje Rusije o razmeštanju raketa blizu granica NATO.

Za razliku od prethodnog samita NATO, odlazeći američki državni sekretar Kondolisa Rajs vešto je izbegla da ulazi u bilo kakve konfrontacije sa saveznicima i potencira raniji stav SAD da ne treba obnavljati razgovore s Rusijom. Rajsova je naglasila da postignuta saglasnost ne znači vraćanje na pređašnji kolosek odnosa s Rusijom, te da ona i dalje smatra ruske akcije u Gruziji neprihvatljivim. „Nije reč o takmičenju, sukobu i dominaciji, već o saradnji u okvirima u kojima tretiranje suseda, čak i ako su oni jednom bili deo Sovjetskog Saveza, treba da bude u okvirima međunarodnog sistema“.

Na sastanku u Briselu odlučeno je da bi bivše sovjetske republike jednog dana trebalo da se pridruže Alijansi i da će im u tom procesu biti pružena puna podrška iako ovim zemljama nije ponuđeno potpisivanje takozvanog Akcionog plana kao puta za punopravno članstvo u Alijansu.

Moskva se oštro protivi ambicijama Kijeva i Tbilisija, a neke zemlje kao što su Nemačka, Francuska i Italija, plaše se da bi odobravanje Akcionog plana razbesnelo Rusiju. Umesto svega, ministri su izrazili reči podsticaja i ohrabrenja Tbilisiju i Kijevu u sprovođenju reformi neophodnih za pridruživanje NATO bez utvrđivanja vremenskih okvira za prijem.

Analitičari navode da je sada očigledno da nijedna zemlja uskoro neće postati članica i da je ohrabrenje sve što NATO trenutno može da ponudi.

Rogozin: Briselu važniji odnosi s Moskvom

Moskva – Stalni predstavnik Rusije u NATO Dmitrij Rogozin pozdravio je odluku iz Brisela i istakao da je Kremlj spreman na dijalog. „Sada je jasno da NATO prihvata realnost koju je uobličila Rusija“. Rogozin je rekao da su Alijansi važniji odnosi sa Moskvom od prijema Gruzije i Ukrajine u članstvo. U intervjuu za ruski dnevnik Komersant Rogozin je istakao da zemlje članice NATO-a „veruju da u svakom slučaju ne gube Gruziju i Ukrajinu i da shvataju da je potrebno odmah rešiti sporna pitanja sa Rusijom“. On je istakao da je NATO zainteresovan za saradnju sa Rusijom u brojnim operacijama, koje su Alijansi od vitalne važnosti, podsjećajući da Moskva pruža logističku podršku za operaciju NATO-a u Avganistanu. Rogozin predviđa da će NATO postepeno odustati od ideje da u članstvo primi Ukrajinu i Gruziju i da se „tome u Alijansi niko ne raduje“. „Naravno ne mogu samo jednostavno odustati od toga i pokazati da su reagovali pod pritiskom Moskve, tako da će davati ljubazna saopštenja uz obećanja Gruziji i Ukrajini, možda o njihovoj budućnosti u Alijansi“, navodi Rogozin i ističe da neće biti donesene radikalne odluke.