Dogovorom Ketrin Ešton – Milorad Dodik Evropska unija jeste ostvarila vidan uspeh i dokazala da je sposobna da rešava probleme i predvodi međunarodnu zajednicu u Bosni i Hercegovini, ali je prema tome vrlo uzdržana administracija u Vašingtonu koja je tražila da se prema predsedniku Republike Srpske neizostavno primene i sankcije. To su preneli evropski diplomatski izvori u Briselu koji su obelodanili da je visoka predstavnica EU Ešton tri sata razgovarala s visokim predstavnikom za BiH Valentinom Inckom koji je bio „pod jakim pritiscima da prvenstveno sankcijama“ prema vođstvu RS iznudi odlaganje referenduma o rešavanju problema pravosuđa u BiH.
Kako su međunarodni diplomatski izvori rekli agenciji Beta, Sjedinjene Države i Velika Britanija su smatrale da je predsednik RS Dodik „prešao sve granice odbijanja zahteva međunarodnih činilaca“ da najpre povuče odluku o referendumu, pa da se onda razmatra koliko su opravdani zahtevi Srpske za promene u pravosudnom sistemu i praksi BiH.
Zato je zahtevano da se svakako primene „kaznene mere“, iako je u EU i prestonicama još nekih zemalja u Savetu za sprovođenje Dejtonskog sporazuma u Bosni preovladao stav i upozoreno da „svi koji u BiH traže da se samo silom sankcija rešavaju stvari, nemaju nikakav plan o tome šta da se uradi i šta će se desiti posle takvog poteza koji bi izazvao samo još veću pometnju i zaoštrio stanje u Bosni“. Po rečima evropskih diplomata, Eštonova je i pre i tokom susreta s Dodikom predočila predsedniku RS da bi istrajavanje na referendumu preokrenulo većinski stav u EU da se mora naći nagodba.
Istrajavanje na referendumu bi, takođe, Evropi vezalo ruke u nameri da se ne ide na sukobljavanje, već podrži ključna uloga EU u delovanju i rešavanju krize u BiH kroz proces koji vodi zemlju evropskoj integraciji. Dodik je, prema ovim izvorima, prihvatio jemstvo visoke predstavnice EU da će se problemi, kako to vidi Banjaluka, „pristrasnog, neefikasnog i uvek na štetu bosanskih Srba delujućeg“ državnog suda i tužilaštva BiH temeljito rešiti u dogledno vreme kroz „nepristrasnu i argumentima“ rukovođenu komisiju s evropskim komesarom za proširivanje Štefanom Fileom na čelu. Štaviše, rezultati nalaza ove komisije će ući i u ključno važni godišnji izveštaj o napretku BiH u evropskim integracijama, koji će Evropska komisija objaviti u oktobru.
Bosna nije Belgija
Drugi gorući problem o kojem je Ešton razgovarala s vođstvima u Sarajevu i Banjaluci je apsolutna nužnost da se sastavi centralna vlada BiH, bez čega ta zemlja ne može nastaviti proces pridruživanja EU. Za evropske institucije i vlade je, međutim, očigledno da zasad „između dva ključna činioca, Dodika u RS i bošnjačkog prvaka Zlatka Lagumdžije oko toga postoje oprečni stavovi, filozofije i zamisli“. Ketrin Ešton je i lideru SDP-a Zlatku Lagumdžiji, koji se snažno oslanja na Vašington i smatra da se problemi u BiH moraju rešiti novom konferencijom međunarodnih činilaca, isto kao i Dodiku stavila do znanja da „Bosna nije Belgija pa da više od godinu dana može da funkcioniše bez vlade“.
Pored ostalog i zato što za pregovore cele BiH, dakle i RS i Federacije, s međunarodnim finansijskim institucijama mora postojati jedna centralna vlada. Zvaničnici u Sarajevu su se, prema evropskim izvorima, visokoj predstavnici Ešton žalili na „razorno ponašanje Dodika prema institucijama BiH“, a visoka predstavnica Ešton je posebno Lagumdžiji stavila do znanja da „nikako ne vodi ničem dobrom“ činjenica da su interesi bosanskih Hrvata u Federaciji BiH potpuno zaobiđeni.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
