foto: N1Psihološkinja Ana Mirković ocenjuje da je sve teže sačuvati energiju za proteste, jer ni na jedan zahtev, posle pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu kada je poginulo 16 ljudi, nismo dobili odgovor, a takođe shvatamo i da ova vlast nema ni kapaciteta, ni volje, ni spremnosti, ni hrabrosti da preuzme odgovornost za ono što se desilo.
Ističe da ni posle 11 meseci od tragedije nemamo nikog ko je odgovoran i u tom smislu je sve teže i teže.
S druge strane „imamo brutalno nasilje, osvetu, otkaze, hapšenja, krv, imamo zapravo intenciju ljudi koji vode ovu državu ili tog jednog čoveka (predsednika Aleksandra Vučića) da zemlju uvede u stanje otvorenog konflikta između dve građanske frakcije i sve to jako nas umori“.
Na pitanje da prokomentariše da pola države žali, seća se tragedije u Novom Sadu, ima emociju prema tome, a pola države ništa kaže da „mi, ne decenijama, nego vekovima unazad, pričamo o tome da smo mi stalno bili podeljeno društvo“.
„To nas nekako determiniše, ta istorijska beskonačnost bola i patnje zbog podeljenosti. Mi se ni oko čega ne možemo složiti, ni oko nekih vrlo banalnih stvari. Ja ne znam kakvo je stanje svesti osobe koja misli da je u redu da padne nadstrešnica i ubije 16 ljudi. Ja ne znam kakva je to osoba koja misli da treba amnestirati sve koji su do toga doveli. Ja ne znam kakva je to osoba koja se ne osvrne na suze te majke, koja na svakom protestu nekako najeksplicitnije pokazuje bol“, ukazuje. ona za N1.
Međutim, ističe da živi u dubokom ubeđenju da to nije pola-pola.
„Da je pola-pola, taj čovek bi već raspisao izbore. Mi znamo da on uvek kada oseti da ima dominaciju, on raspiše te izbore. Mi nikad nismo išli na redovne izbore. On je malo zapravo sebi kupovao legitimitet s time što je raspisivao izbore. Nije ovo pola-pola. Ja mislim da je većinska Srbija sada empatična, solidarna, da jako saoseća sa gubitkom, a da je manjinska Srbija, ta njegova potplaćena i fokusirana na Ćacilend i da je to zapravo glavni problem zašto se ti izbori ne raspisuju“, smatra Mirković.
Umnožavanje nasilja
Na pitanje kako tumači sve više nasilja na obe strane, ocenjuje da je nasilje kod nas svakodnevnica, „gledamo njegovu kulminaciju, prebacilo se na fizički nivo“.
„Nasilje nije nešto novo u ovom društvu. Radikali od kada postoje promovišu nasilje. Već dugo trpimo i psihološko nasilje. Mi nismo imali nijedno obraćanje tog čoveka bez da je nekog uvredio, sa nipodaštavanjem se obraćao novinarima, vređali svakog ko ne misli isto kao on i mi smo nekako pristali da to tako treba“, navodi.
Upitana šta je izlaz iz toga, ocenila je da su „agresija i nasilje njihova igra, naše je da ne nasedamo“.
„Mi želimo bolju Srbiju, mi želimo lepšu Srbiju, mi želimo empatičnu Srbiju, mi želimo solidarnu Srbiju, modernu zemlju, nećemo da ulazimo u blato u koje nas oni vuku. I to je moj apel građanima – ne nasjedajte, nemojte da napadate nikog od njih, iako su provokacije zaista jako velike i nekada je jako teško odupreti se“, poručila je.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
