Foto: EPA-EFE/ HOLLIE ADAMSZemlje Zapadnog Balkana bi se mogle najlakše integrisati u Evropsku uniju ako bi se regionalno ekonomski integrisale, rečeno je danas prilikom predstavljanja analize „Ekonomska saradnja Srbije i Kosova u kontekstu regionalnog tržišta“.
Marko Savković iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost je, uz konstataciju da ekonomska saradnja pomaže izgradnji poverenja, naveo da je plasman robe iz Srbije na tržište Kosova 10 puta veći u poređenju sa obimom proizvoda koji stižu iz suprotnog smera.
Na takav odnos utiču poznati brendovi, poznavanje susednog tržišta, kao i dobar odnos cene i kvaliteta proizvoda, ocenio je Savković.
Prema njegovim rečima, objektivna ograničenja za plasman robe sa Kosova vezana su za kapacitet kosovskih firmi, činjenicu da za neke proizvode sa Kosova srpsko tržište nije otvoreno, kao i za nemogućnost učešća na tenderima, pošto Srbija ne priznaje dokumenta koje kosovske kompanije prilažu.
Nikola Burazer iz Centra savremene politike je izjavio da su na Zapadnom Balkanu politički razlozi jači od ekonomske logike.
Da se neko vodio ekonomskom logikom od 1989. godine, region bi drugačije izgledao, rekao je Burazer, uz konstataciju da proces evropskih integracija utiče da ekonomija dobija veći značaj, uprkos nepoverenju među zemljama Zapadnog Balkana.
Svi se slažu sa inicijativama EU, ali kada ih pokrenu države iz regiona, javlja se nepoverenje, izjavio je Burazer.
Prema njegovim rečima, u narednih nekoliko godina se ne može očekivati ulazak Zapadnog Balkana u EU, ali zbog toga ekonomija ne bi trebalo da stane, pošto postoji mogućnost privredne integracije u Uniju.
Aleksandar Radovanović iz Privredna komora Srbije (PKS) je naveo da je saradnja sa Privrednom komorom Kosova pokrenuta 2013. godine, uz poštovanje principa „biznis ispred politike“.
Kada Srbija i Kosovo nađu zajednički interes, ceo region to lakše prihvata i realizuje procese važne za stvaranje podsticajnog elementa što se tiče poslovanja, izjavio je Radovanović.
On je rekao da privrednici pronalaze ono što ih spaja, a ne što ih razdvaja, što često nije slučaj sa političarima.
Robna razmena između centralne Srbije i Kosova je tokom januara i februara ove godine veća nego u istom periodu 2018. godine, na koju gledamo kao na rekordni period, izjavio je Radovanović.
On je naveo da je tokom prva dva meseca vrednost robe iz Srbije plasirane na Kosovo iznosila 52,9 miliona evra, što je za 2,7 miliona više u odnosu na isti period 2018. godine, dok je uvoz sa Kosova bio veći za milion evra.
Interes PKS je da proizvodi sa Kosova imaju slobodan pristup tržištu Srbije. Treba omogućiti da se proizvodi sa Kosova na ambalaži deklarišu na statusno neutralan način, kako bi mogli da se nađu u prodavnicama u Srbiji, i PKS predlaže da to bude obostrano prihvatljivo, kao „Kosovo“, rekao je Radovanović.
On je ocenio da struktura kosovske privrede ne može da se izbori sa konkurencijom na teritoriji Srbije, pošto su na Kosovu usluge i trgovina dominantne u odnosu na proizvodnju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
