Pre nekoliko dana bilo je rođendanski veselo u skromnoj porodici Aleksiću selu Borovac nadomak Bujanovca. Njihova kćerka Anđela proslavila je svoj „novi rođendan“, jer većgodinu dana odrasta i raduje se svakom danu nakon obavljene transplantacije srca koja je urađena u januaru prošle godine na klinici u Beču. Sedam meseci trajao je oporavak nakon transplantacije vitalnog organa.
– Sada sam dobro, normalno učim. Mogu da se igram. Sve se vratilo u normalu. Živim kao i sva druga deca – objašnjava skromna Anđela Aleksić, koju su na njen novi rođendan posetili predstavnici kompanije „Simpo“, NVO „Životna pomoć“ i drugi humani ljudi koji su na siromašnom jugu Srbije uspeli da sakupe nemali novac za transplantaciju u austrijskoj prestonici.
– Novac je skupljen od dobrih ljudi koji su nam pomogli. Među onima koji su najviše dali bio je Dragan Tomići radnici „Simpa“ iz Vranja, koji su sakupili skoro 35.000 evra – priča Anđelina majka Marina. Srčane tegobe kod Anđele su otkrivene kada je imala četiri godine. Vremenom situacija se komplikovala, a 2009. otkriveno je da se jedna srčana komora uvećala. Iz Vranja smo otišli na Institut za majku i dete u Beogradu, gde je trebalo da bude operisana, ali nije.
– Jedan od lekara tražio nam je više od četiri hiljade evra za lekove iz Londona. Nije hteo da operiše Anđelu, većda prima tu terapiju. Kad smo doneli novac, rekao je da tih lekova nema. Izgubili smo dragoceno vreme. Ona je sa tegobama prebačena u Dečju kliniku u Tiršovoj, gde je bila sve do odlaska na transplantaciju – podseća se majka Marina.
Donor se pojavio u poslednjem trenutku. Anđela je avionom prebačena u Bečdan nakon što je javljeno da će biti urađena transplantacija. U praksi se ne otkriva ime donora, a ipak Anđeli se desilo nešto nesvakidašnje, što je celu priču kao u bajci uvelo u srećan kraj.
– Dok sam ležala na intenzivnoj nezi u bolnici u Beču, preko interfona se javio muški glas. Rekao je da mi želi brz oporavak i da živim sto godina. Kasnije sam saznala da je on otac devojčice čije sam srce dobila – priča Anđela.
Ovo je samo jedna priča sa srećnim završetkom, na koji čekaju mnoga deca širom Srbije. Ovoga puta humanost čelnika „Simpa“ Dragana Tomića, radnika ove kompanije koji se i samu suočavaju sa posledicama ekonomske krize, te Ljubinke Bube Mihajlovićiz NVO „Životna pomoć“, radnika iz vranjskog pravosuđa, nadmašila je aktuelnu situaciju u kojoj je najlakše predati se apatiji i zloj sudbini.
Mihajlović: Ponosna sam na Anđelu
– Sve smo morali brzo da radimo. Trebalo je u rekordnom roku sakupiti 120.000 evra za transplantaciju i prateće troškove. Da bi danas svi bili ponosni na Anđelu u vremenima kada je sve više slučajeva državne nebrige za bolesne i siromašne, najveću podršku imali smo od samog Dragana Tomića iz „Simpa“, bez čije podrške i ličnog doprinosa možda danas ne bi slavili drugi rođendan ove devojčice koja uspešno završava osnovnu školu. Primer za podsticaj i drugima, a ja neću odustati od ovakvih akcija za pomoćmnogim porodicama na jugu Srbije – kaže za Danas Ljubinka Mihajlovićiz NVO „Životna pomoć“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
