Nastojanja Turske da razvije strateško partnerstvo sa Iranom već izvesno vreme zadaje glavobolje njenim partnerima u SAD. Ankara je počela da zastupa „dobrosusedsku“ politiku, što je tursku diplomatiju usmerilo ka Iranu, Rusiji i susednim državama.
Frustrirana zbog niza prepreka na koje je naišla u nastojanjima da se pridruži EU, Turska je počela da teži spoljnoj politici koja odražava njene istorijske interese na Bliskom istoku, Kavkazu i islamskom svetu. Zvaničnici stranih službi bezbednosti upozorili su na približavanje Turske Iranu, što je osujetilo međunarodnu kampanju za izolaciju islamskog režima, navode analitičari. To je omogućilo ključnim članovima islamskog režima da prebacuju ogromne sume novca, čak i do deset miliona dolara dnevno, u globalni finansijski sistem.
Turska je postala kanal za iranske transakcije, budući da su iranske banke strogim sankcijama odsečene od međunarodnih finansija. Turska je jedna od malobrojnih država koja je odbila da podrži kritike na račun Irana izrečene zbog tajnih nuklearnih postrojenja te zemlje, navodi se iz poverljivih izvora. Nakon izbora Hermana van Rompuja za prvog predsednika EU, inače oštrog protivnika prijema Turske u Uniju, produbljene su sumnje da će se ta zemlja u kojoj živi 70 miliona muslimana priključiti klubu hrišćanskih nacija. Demokratska Turska počela je da se okreće preokupacijama nekadašnjeg Otomanskog carstva kao alternativi.
„Deo SAD je preplašen i dovodi u pitanje tursku spoljnu politiku. Budući da je proces evrointegracija Turske jedva u životu, između država članica EU i Ankare postoji prećutno razumevanje da ona teži spoljnoj politici sa izraženijim nacionalnim karakterom“, rekao je Fadi Hakura, turski posmatrač u ekspertskoj grupi za spoljnu politiku Čatham haus. Američke diplomate nastoje da izbegnu kritike turskog premijera Redžepa Erdogana, ali više ne osporavaju da Ankara i Vašington imaju različite stavove.
Dobar deo analitičke javnosti navodi da su turske veze sa Izraelom glavna žrtva nove spoljne politike Ankare. Izraelski zvaničnici u privatnim krugovima optužuju Erdogana da je igrao na muslimansku kartu kada je žestoko kritikovao Izrael zbog prošlogodišnjeg sukoba sa Hamasom u Gazi. Ibrahim Kalin, spoljnopolitički savetnik Erdogana, tvrdi da Turska nema antizapadnjačku agendu. „Ne možemo da zanemarujemo probleme u susednim regionima. Uz našu potencijalnu moć i prilike koje imamo na raspolaganju želimo da doprinesemo uspostavljanju mira“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
