Ambasadorka Anke Konrad: REM mora da dobije nove članove kroz fer i inkluzivan proces

Na pitanje: Šta misli o odsustvu kritičkog mišljenja i cenzuri opozicije na RTS-u, odgovorila je:

“Smatram da promene uvek moraju doći iznutra. To nije nešto što može biti naređeno ili inicirano spolja. Međutim, ono što je ključno jeste postojanje solidne pravne osnove. Potrebni su zakoni o medijima koji obezbeđuju osnovu za nezavisnost Javnog servisa i omogućavaju prostor za sve političke frakcije,“ rekla je Anke Konrad, ambasadorka SR Nemačke u Srbiji.

Kao primer navodi medijsku situaciju u Nemačkoj gde, kako kaže „čak i stranka poput AFD-a (Alternative za Nemačku), sa kojom mnoge političke partije ne žele da sarađuju, ima prostor na javnom radiju i televiziji. Iako se neki ne slažu sa njihovim stavovima, ipak im se pruža prilika da iznesu svoje mišljenje.“

Ocenjuje da je to „osnovno pravilo demokratije“, kao i „edukacija novinara, koji prate profesionalne standarde i etiku kada izveštavaju, kao i raznovrsnost tema koje se pokrivaju u medijima.“

EU

Na pitanje da li očekuje da EU doprinese unapređenju vrednosti poput vladavine prava, slobode medija, ljudskih prava, fer i slobodnih izbora u Srbiji u narednom periodu, ambasadorka Konrad je odgovorila da “nema sumnje da još mnogo toga treba uraditi, posebno u oblastima vladavine prava, slobode medija i funkcionalnih demokratskih institucija. Ovo su poznati izazovi za Srbiju. O njima razgovaramo sa Srbijom, i srpske vlasti su svesne da moraju da učine više u tim oblastima“ ali i da Nemačka „želi Srbiju u EU,“ i da žele da rade na tome.

Napomenula je da je upoznata sa odlukom Srbije da ubrza reforme do kraja 2026, ali smatra da je „važno je ne samo doneti zakone, već ih i implementirati. „Dakle, nije dovoljno samo doneti zakone, već je potrebno obezbediti i institucionalno okruženje u kojem će ti zakoni biti sprovedeni,“ smatra ambasadorka Konrad i dodaje da „Kada imate dobre zakone i institucije koje funkcionišu u skladu sa tim, onda će postojati i poverenje.“

U tom kontekstu posebno je naglasila značaj izmene Zakona o javnim medijskim servisima, ali i određene izmene medijskih zakona usvojenih prošle godine, jer „neki standardi EU još nisu adekvatno uključeni.“

„REM mora što pre da dobije nove članove kroz fer i inkluzivan proces, a očekujemo i da REM ispuni svoju ulogu, jer to do sada nismo videli u meri u kojoj bismo želeli. Ukratko, Srbija ima još posla,“ ocenjuje ambasadorka Konrad.

Kada su u pitanju reforme očekuje veći napredak u usklađivanju sa zajedničkom spoljnopolitičkom i bezbednosnom politikom EU, normalizaciju odnosa sa Prištinom, sprovođenju Ohridskog sporazuma, događajima u Banjskoj.

Zaključuje da „naravno, vidimo da nam nisu potrebni samo zakoni, već i prateće institucije; potrebno je videti kako to funkcioniše u praksi. Mislim da je to ono što ljudi očekuju od ovog procesa. Ne broj zakona, već žele da vide kako to menja njihov svakodnevni život. Mislim da je to najvažnije.“

Protesti

Na pitanje: Kako komentariše studentske proteste i to da o tome ne izveštava Javni servis, odgovorila je da „Mislim da su protesti koji se trenutno dešavaju, koliko razumem, povezani sa tragedijom u Novom Sadu koja je odnela 15 života. To je zaista nešto izuzetno po svojoj veličini. Ljudi žele da znaju kako je došlo do toga, i mislim da su to pitanja koja bi se postavljala i u Nemačkoj, kao i u bilo kom drugom društvu. Ljudi bi tražili odgovore.“

„Imam utisak da se ti odgovori pripremaju. Ne mogu da govorim u ime vlasti u Srbiji koje su zadužene za ovo, ali iz onoga što vidim, odgovori će stići u nekom trenutku. To je legitimno i neophodno. U Nemačkoj bismo imali sličan pristup. Važno je da se odgovori na pitanja i da ljudi vide da se problemi rešavaju. Takođe je ključno osigurati da se ovakve tragedije ne ponove. To je za građane od velikog značaja,“ rekla je ambasadorka Konrad.

Litijum

Komentarišući posetu predsednika Srbije Saksoniji i njegov susret sa kancelarom Šolcom kaže da je “fokus bio na ključnim pitanjima poput maksimalne zaštite životne sredine, očuvanja podzemnih i pijaćih voda. Ova pitanja su takođe bila u centru pažnje tokom posete predsednika Vučića Saksoniji. Trenutno se u Srbiji nalazi misija GIZ-a, koja vodi razgovore sa Ministarstvom zaštite životne sredine i nevladinim organizacijama kako bi se identifikovale oblasti u kojima možemo pružiti stručnu pomoć. Spremni smo za to, imamo sredstva koja možemo da iskoristimo jer smatramo da je važno da se razvija stručnost ovde u Srbiji.“

„Pre svega, ovo proizlazi iz obaveze koju je kancelar već izrazio u julu tokom samita o sirovinama – spremni smo da podržimo Srbiju u istraživanju litijuma. U tom smislu, ova poseta je deo tog procesa. Mislim da je razmena iskustva uvek dobra. Na primer, prošle nedelje smo imali posetu novinara, predstavnika opozicije i Vlade Nemačkoj, koji su imali priliku da razgovaraju sa svim relevantnim stranama – od vladinog nivoa, preko nevladinih organizacija i stručnjaka, pa sve do posete projektu Zinvald (Zinnwald),“ ocenila je ambasadorka.

NATO

Na pitanje koje su glavne prednosti članstva Nemačke u NATO savezu, odgovorila je da “NATO je, pre svega, savez za bezbednost i odbranu, gde se članice međusobno štite – „svi za jednog, jedan za sve.“

“Savez je osnovan sa ciljem da osigura dugotrajan mir u Evropi i transatlantskom prostoru. Prednosti članstva uključuju razmenu informacija, zajedničku procenu geopolitičkih dešavanja, kao i vojnu saradnju, što obuhvata kompatibilnost i interoperabilnost odbrambenih sistema. Što je veća saradnja i integracija, to smo jači,“ rekla je ambasadorka.

Od januara meseca sledeće godine Ambasada Nemačke, zajedno sa Ambasadom Finske, postaje kontakt ambasada NATO-a u Srbiji. To će biti povod za organizaciju velikog broja javnih diskusija koje će omogućiti ljudima da postavljaju pitanja o NATO-u. Ambasadorka Konrad se nada, iako postoje brojne predrasude o ovom savezu da će “moći da pruže odgovore i objašnjenja: Šta je to NATO?”

“Bezbednosna politika nije samo pitanje broja tenkova i helikoptera koje imate. To je mnogo više od toga. Bezbednosna politika obuhvata mnoge oblasti, posebno sada, s izazovima hibridnih i sajber pretnji koje su sve prisutnije,“ rekla je ambasadorka Nemačke.

Zaključuje da „bezbednost nije samo pitanje rata i mira. Bezbednost je i pitanje stvaranja odgovarajućeg okruženja u kojem sve zemlje mogu razvijati svoje kapacitete i slobodno se razvijati.“

„Na primer, ako pogledate saradnju Srbije s NATO-om ili državama članicama NATO-a, prošle godine je bilo više od 200 zajedničkih vežbi i projekata.

Dakle, ne može se reći da nema saradnje između Srbije i NATO-a. Srbija je članica Partnerstva za mir od 2006. godine. Već postoji mnogo oblasti i stvari koje povezuju Srbiju s NATO-om, ali smatramo da je takođe veoma važno raditi na tome da se šira javnost informiše o tome šta NATO jeste,“  smatra ambasadorka Konrad.

Berlinski proces

Na pitanje, da li je Berlinski proces doneo rezultate, ne samo u pokretanju rešavanja problema, već i u jačanju regionalne saradnje, ambasadorka Konrad rekla je da „vidimo napredak u mnogim oblastima – od carinskih procedura do smanjenja čekanja na granicama, kao i usklađivanja standarda u trgovini. Mobilnost je takođe unapređena. I cene rominga su sada nula u celom regionu Zapadnog Balkana.“

Kao jedno od značajnijih dostignuća izdvojila je „Inicijative poput SEPA integracije, koje su počele u okviru Berlinskog procesa, sada su deo EU Plana rasta. Zelene trake za transport i trgovinu sa državama članicama EU takođe su olakšane. Berlinski proces pomaže zemljama regiona da kroz međusobnu saradnju ojačaju svoje kapacitete za buduću saradnju sa Evropskom unijom i njenim članicama.“

Smatra da „ima još posla u oblasti pomirenja, ali to mora dolaziti iz samih društava. I nadamo se zaista, jer postoji jedan deo Berlinskog procesa na kojem još treba više raditi, ali to takođe treba da dolazi iznutra, a to je pomirenje i, na kraju, sposobnost da se razgovara o devedesetima.“

Civilno društvo

„Kada je u pitanju civilno društvo, ono igra veoma važnu ulogu u svakom društvu. Civilno društvo je svojevrsni „čuvar“, u pozitivnom smislu, ukazujući na potencijalne probleme, identifikujući specifične ranjive grupe kojima je potrebna dodatna pažnja. Na neki način, civilno društvo pruža i nove ideje o tome kako poboljšati životnu sredinu, unaprediti grad, učiniti ga zelenijim, ili jednostavno razvijati društvo, čineći ga inkluzivnijim, ističući talente i integrišući one sa posebnim potrebama u različite sfere.

Civilno društvo obuhvata sve. Bilo da se brine o maloletnim izbeglicama, starijima ili drugim ranjivim grupama, civilno društvo često pruža ključnu podršku. Zbog toga bi svako društvo trebalo da podržava civilno društvo,“ rekla je ambasadorka Konrad.

Zaključila je da „ne postoji društvo bez civilnog društva. Ne postoji društvo bez nedostataka, bez oblasti u kojima bi moglo još više da se uradi. Civilno društvo je normalan deo svakog društva i ujedno veoma važan akter.“