Anketna komisija donela zaključak o Generalštabu

„Postupak je kvaran, zakon je nastao u Vladi, nemojmo sumnjati u to, i dat je poslanicima (SNS, na čelu sa Milenkom Jovanovim) da bi se zamaglila suština da se zakonom želi podstići amnestirujuće dejstvo u pogledu ministara protiv koji se postupak vodi ili može voditi u vezi ovog projekta. Da to oni ne bi predlagali, predlažu ga poslanici na čelu sa Milenkom Jovanovim“, naveo je profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu Tanasije Marinković.

Sa ovim je saglasna i nekadašnja predsednica Ustavnog suda Vida Petrović Škero.

„Zakonodavac je, kršenjem načela podele vlasti, oglasio ništavom odluku od 2005. godine kojom je Generalštab postao kulturno dobro. Doneli smo zakon sa retroaktivnim dejstvom kojim se kaže da Generalštab nikad nije ni imao status kulturnog dobra koji pokušava da eliminište krivičnu odgovornost okrivljenih za falsifikat“, istakla je ona.

Podsetimo, Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je optužnicu protiv ministra Nikole Selakovića, v.d. direktora Zavoda za zaštitiu spomenika kulture Gorana Vasića, v.d. direktora Gradskog zavoda Aleksandra Ivanovića i v.d. sekretarke u Ministarstvu kulture Slavice Jelače.

Marinković je istakao mnoge neustavnosti i nezakonitosti leks specijalisa o Generalštabu, prenosi N1.

Istakao je da tzv. leks specijalis o Generalštabu nije u suštini zakon, već upravni akt, kao i da je time prekršen Ustav i načelo podele vlasti.

„Ustav propisuje da su zakoni opšti akti, sadrže opšte norme, a ovaj zakon – kada se pogledaju članovi koji se odnose na oduzimanje svojstva kulturnog dobra Generalštabu i Ministarsrvu odbrane, on se pokazuje kao upravni akt. To je povreda Ustava i u pogledu vladavini prava. Povređuje se i načelo podele vlasti. Posao određivanja toga šta je kulturno nasleđe – o tome ne odlučuju oni koji su stručni da to odrede, već poslanici kao nekompetentni, kršeći Ustav i samostlanost i podele vlasti, odlučuju o tome šta je kulturno nasleđe“, istakao je on.

Istakao je i da su povređeni članovi Ustava koji se odnose na zaštitu životne sredine, ali i postupci koji se odnose na kulturno nasleđe.

„Povređuje se i zaštita životne sredine. Ne znamo u kojoj se fazi nalazi projekat, da li je morala da bude urađena procena uticaja na životnu sredinu, ali znamo da tu procenu nemamo na uvid. Znamo da se ovaj veliki projekat pokušava izgraditi na padini koja je hidrogeološki izuzetno značajna. Postoji sumnja da je povređen Ustav u delu koji se odnosi na pravo na zdravu životnu sredinu. Zakon o Generalštabu, u formi pojedinačnog akta, derodira postupak koji je propisan Zakonom o zaštiti kulturnog nasleđa, kad je reč o tome kad se oduzima status kulturnog dobra. Sve se zaoštrava u kontekstu usvojenog autentičnog tumačenja, a koje širi prostor za radove“, istakao je on.

Istakao je i da će Anketna komisija podneti inicijativu Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti leks specijalisa.

Škero je govorila o spornim odredbama autentičnog tumačenja leks specijalisa o Generalštabu.

„Autentično tumačenje zakona od strane zakonodavca je retko, a naročito kada se radi o grupi poslanika i kratkom periodu. SNS poslanici traže smisleno tumačenje nepostojeće norme u tome zakonu, takođe u hitnom postupku. U leks specijalisu nije postojala norma za koju skupština može da da autentično tumačenje. Ovo se moglo smatrati predlogom za dopunu i izmenu zakona. Zakonodavac je neustavno poništio odluku iz 2005. i cilj je bio da se donese nova norma bez pokretanja postupka za ocenu njene ustavnosti. To se postiglo autentičnim tumačenjem protiv koga se ne može dobiti postupak ustavnosti“, istakla je bivša predsednica Ustavnog suda.

Doneti zakon je upravni akt, kako je istakla, i može ga poništiti samo organ izvršne vlasti ili sud, zakonodavni organ to ne može učiniti.