Ukrajinski predsednik Petro Porošenko predstavio je juče naciji svoj mirovni plan za istok zemlje. U dvanaestominutnom govoru Porošenko je rekao da je spreman da razgovara sa onima koji su se „prevarili“ usvojivši separatističke stavove.
„Izuzetak su naravno oni koji su bili umešani u terorizam, ubistva ili mučenja“, poručio je Porošenko, koji je 7. juna preuzeo funkciju šefa države i koji ima podršku Zapada. On je rekao da garantuje veću bezbednost za sve učesnike pregovora, za sve koji žele da „umesto jezika oružja usvoje jezik argumenata“. Prema mirovnom planu, predviđeno je i formiranje koridora kojim bi se omogućilo da se ruski plaćenici, kada polože oružje, vrate u Rusiju.
„Scenario mira je naš glavni scenario. To je naš plan A“, naveo je Porošenko. Ukrajinski predsednik je međutim upozorio da oni koji žele da zloupotrebe mirovni plan da bi dobili na vremenu i regrupisali snage treba da znaju da postoji i plan B.
Jedan od vođa proruskih pobunjenika rekao je da su napori Porošenka „beznačajni“ sve dok ne podrazumevaju i potpuno povlačenje ukrajinskih snaga sa istoka Ukrajine i priznavanje nezavisnosti. Ruski predsednik Vladimir Putin ranije se pozitivno izrazio o mirovnom planu ukrajinskog predsednika. Francuski predsednik Fransoa Oland i nemačka kancelarka Angela Merkel zatražili su od Putina da pozove na nastavak pregovora u Ukrajini i apeluje na sve strane da obustave sukobe. To je saopšteno iz kancelarije Olanda, posle novog telefonskog razgovora troje lidera. Oland, Merkel i Putin razgovarali su prethodno pre četiri dana.
Nemačka kancelarka i francuski predsednik pozvali su Putina, nakon što je ukrajinski predsednik objavio prekid vatre, da podrži „nastavak pregovora“ Kijeva i proruskih separatista na istoku Ukrajine. Ruski predsednik apelovao je na ukrajinske vlasti i proruske separatiste da pokrenu „suštinski dijalog“. Putin je zatražio od Kijeva da prekine vojne operacije i da garantuje prava rusofonoj zajednici na istoku Ukrajine.
Šefovi diplomatija EU danas će u Luksemburgu razmatrati i krizu u Ukrajini i Libiji i pružiti snažnu podršku nastojanjima Porošenka i Putina da se u Ukrajini prekidom vatre i pregovorima dođe do mirnog rešenja krize. Ministri spoljnih poslova EU će o nužnim političkim, ekonomskim i bezbednosnim reformama u Ukrajini razmeniti mišljenje s novim šefom ukrajinske diplomatije Pavelom Klimkinom, uključujući upućivanje civilne misije EU u Ukrajinu koja bi savetovala i obučavala ukrajinsku policiju i „nacionalnu gardu“, precizirala je agencija Beta.
Kako su novinarima rekli izvori Saveta ministara EU, razgovori s Klimkinom će obuhvatiti i pripreme za potpisivanje sporazuma o pridruživanju i slobodnoj trgovini EU-Ukrajina 27. juna na marginama susreta lidera Unije u Briselu. O pojedinostima tog sporazuma se vode tehnički razgovori Evropske komisije, Ukrajine i Rusije, a cilj je da taj sporazum omogući i slobodnu trgovinu s Rusijom i Zajednicom nezavisnih država.
EU je, pod uslovom da vlasti u Kijevu sprovedu opsežne političko-ekonomske reforme i krenu odlučno u suzbijanje sistemske korupcije, kao i da sklope sporazum s Međunarodnim monetarnim fonom, odobrila i bitnu ekonomsku pomoć od milijardu i šesto miliona evra, uz moguće dodatnu veću finansijsku podršku. Evropska komisija je potvrdila spremnost da posreduje u sporu Ukrajine i Rusije oko ukrajinskog duga za isporučeni ruski gas i stabilizaciju isporuka ruskog gasa i Evropi i Ukrajini.
Moguća zabrana uvoza s Krima
Brisel – Predsednik EK Žoze Manuel Barozo je pozdravio mirovne napore ukrajinskog predsednika i njegove direktne razgovore s ruskim predsednikom. Barozo je takođe osudio prisjedinjenje Krima Rusiji i očekuje se da će Savet ministara inostranih poslova doneti odluku o zabrani uvoza proizvoda s Krima u EU.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
