Bivši ruski premijer Sergej Stepašin pre nekoliko meseci pokrenuo je paradoksalnu misiju: rehabilitovati jednu od najvoljenijih figura u istoriji Rusije, Lava Nikolajeviča Tolstoja. To možda izgleda nepotrebno 100 godina od smrti slavnog književnika, ali ima smisla ukoliko se uzme u obzir činjenica da su se tokom 2010. Rusi nadmetali oko autora romana Rat i mir, kao što je bio slučaj i tokom njegovog života, piše Njujork tajms.
Pojedini intelektualci optužili su Rusku pravoslavnu crkvu da je stavila na crnu listu „nacionalnog heroja“, budući da njeni predstavnici tvrde da je Tolstoj doprineo usponu boljševika. Američki list ističe da je zanimljivija činjenica da 20. novembra 2010, na stogodišnjicu Tolstojeve smrti, nisu organizovane velike komemoracije, niti je Vlada izdvojila sredstva za filmska ostvarena o njegovom liku i delu. Upravo iz tog razloga Stepašin je uputio pismo Ruskoj pravoslavnoj crkvi, koju mnogi smatraju arbitrom, kada je reč o politici i kulturi.
Okosnicu poruke bivšeg zvaničnika predstavlja zahtev da se zvanično oprosti Tolstoju, koji je isključen iz crkvenih redova i anatemisan pre 110 godina, posle objavljivanja romana Vaskrsenje. Za razliku od duhovnih poglavara, siromašniji slojevi stanovništva su tada javno podržali književnika. „Neka vas isključuju iz čega hoće i kako hoće fariseji – vladike. Narod će se uvek ponositi vama, smatrajući vas velikim“, naveli su radnici jedne moskovske fabrike u poruci piscu. Tolstojevi biografi, takođe, navode da je pet hiljada ljudi prisustvovalo piščevoj sahrani u Jasnoj poljani, kada nije služen verski obred. Stepašin je izjavio da je upravo prilikom jedne posete književnikovom neobeleženom grobu došao na ideju da uputi zahtev za njegovu rehabilitaciju.
Protivurečan odnos Rusa prema Tolstoju pokazuje i činjenica da se tokom postojanja Sovjetskog Saveza nalazio na vrhu „književnog panteona“, upravo zahvaljujući radikalnoj filozofiji koju je propovedao uoči Oktobarske revolucije. Ilustracije radi, posle objavljivanja romana Rat i mir i Ana Karenjina postao je toliko popularan da ga je jedan savremenik nazvao „drugim ruskim carem“, što je predstavljalo „trn u oku“ plemstvu, iz čijih redova je i sam poticao.
Ogledalo revolucije
Lenjinu se veoma dopadala „suzdržana mržnja“ Tolstoja prema tadašnjem režimu, te ga je nazvao „ogledalom ruske Revolucije“, ignorišući književnikov pacifizam i veru u Boga. Takođe, Centralni komitet Komunističke partije SSSR-a je dve godine pripremao program obeležavanja pedesetogodišnjice Tolstojeve smrti, koja je podrazumevala i podizanje spomenika. Ali, aktuelne vlasti nisu učinile ništa slično pre dva meseca, iako je ruski predsednik Dmitrij Medvedev posetio rodno mesto drugog slavnog pisca, Antona Pavloviča Čehova, povodom stopedesetogodišnjice njegovog rođenja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
