„Mi vama keš vi nama Krf“, provokativni je naslov objavljen u nemačkoj štampi, koji prema mišljenju analitičara, oslikava raspoloženje nemačke javnosti i protivljenje ideji da se Grčkoj finansijski pomogne da lakše prebrodi krizu. Ipak, kažu upućeni, upravo je Nemačka, na sastanku iza zatvorenih vrata, na kojem se razgovaralo o tome kako pomoći Grčkoj, odigrala najvažniju ulogu. Navodi se da je nemački ministar finansija Volfgang Šojble, bio ključni organizator tajnih razgovora o planu za pomoć Grčkoj.
Finalna verzija spasilačkog paketa za pomoć Grčkoj u vrednosti od 20 do 25 milijardi evra biće glavna tema današnjeg sastanka ministara finansija zemalja evrozone. Nemačka, po tradiciji glavni evropski blagajnik, ali i zemlja koja neradno pristaje na spasilačke pakete u trenutnoj krizi, na kraju je pokazala saosećanje prema Grčkoj te je na njihovo insistiranje usaglašen plan među predstavnicima 16 zemalja evrozone da se Atini pritekne u pomoć. Takođe, dogovoreno je i da bude donet novi pravilnik za zemlje čija je valuta evro koji će podrazumevati i strožu fiskalnu disciplinu među članicama evrozone i trebalo bi da stupi na snagu početkom narednog meseca.
Šesnaest zemalja evrozone saglasile su se o „koordiniranim bilateralnim doprinosima“ u vidu pozajmica ili garancija na pozajmice za Grčku, jer Atina nije u stanju da refinansira svoje dugove. Prema jednom anonimnom izvoru, pomoć koja će biti data Atini iznosiće do 25 milijardi dolara, iako je procenjeno u evropskim prestonicama da će Grčkoj do kraja godine biti potrebno i 55 milijardi dolara.
Trenutna pravila koja vladaju u evrozoni zabranjuju pomoć za bilo koju zemlju koja je na ivici insolventnosti. Berlin je naročito bio zabrinut da bi svaka pomoć Grčkoj mogla biti osporena u ustavnom sudu.
Uporedo sa paketom finansijske pomoći Grčkoj, Evropska komisija vrši pritisak da se uvedu oštrija pravila za evrozonu, uz pomoć ovlašćenja navedenih u Lisabonskom sporazumu u cilju uspostavljanja sistema rigoroznog „budžetskog nadzora“ svih 16 zemalja evrozone. Tačnije, cilj je uspostavljanje novog režima „jače politike ekonomske koordinacije“ u EU do narednog meseca. „Iz Grčkog slučaja možemo da naučimo važnu lekciju“, izjavio je Oli Ren, komesar EU za ekonomsku i monetarnu politiku. „Grčki slučaj je potencijalna prekretnica za evrozonu. Ukoliko Grčka padne i mi ćemo pasti, to bi ozbiljno i možda na duže staze oštetilo kredibilitet EU. Evro nije samo monetarni dogovor, već jezgro političkog projekta EU. U tom smislu mi smo na prekretnici“, kaže Ren.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
