Atina se igra sa spasilačkim paketom EU

 Istovremeno, stiče se utisak da javnost okreće leđa socijalističkom premijeru Jorgosu Papandreuu i njegovim saradnicima, budući da su sindikati nedavno organizovali generalni štrajk, dok povici pojedinih demonstranata: „Zapalite banke“ mogu predstavljati nagoveštaj tenzija koje će izbiti kada počne sprovođenje u delo najavljenih mera štednje.

Potpredsednik grčke vlade Teodoros Pangalos izazvao je nezadovoljstvo Berlina tvrdnjom da Nemci nemaju pravo da dele packe Grcima, s obzirom na činjenicu da je država opustošena tokom nacističke okupacije u Drugom svetskom ratu, kada je stradalo 300.000 ljudi. „Nemci su odneli zlato deponovano u nacionalnoj banci i nikada ga nisu vratili. Stoga, ne bi trebalo da pričaju o navodnim krađama i skrivanju podataka“, izjavio je. Štaviše, Pangalos smatra da je Grčka postala „zamorče“ za evrokrate koji odmeravaju snage i nisu kadre da vode EU.

Portparol nemačkog ministarstva spoljnih poslova Andreas Peške opovrgao je navode grčkog zvaničnika, uz obrazloženje da raspravama o prošlosti neće biti rešeni aktuelni problemi. On je takođe naveo je da je Nemačka do 1960. isplatila Grčkoj odštetu u vrednosti od 115 miliona maraka, a dodatna sredstva kasnije su uplaćena na račune bivših logoraša koji su bili žrtve nacista. Štaviše, jedan nemački bankar ocenio je da trenutno vlada „apsurdna situacija“, s obzirom na činjenicu da se Atina nada da će dobiti spasilački paket, a naziva Nemce „nesposobnim nacistima“.

Retorika grčkog zvaničnika probudila je i strahovanja u zapadnoj Evropi da vladajući PASOK nije svestan opsega krize i da neće ispuniti predizborna obećanja o poboljšanju ekonomske situacije. Istovremeno, pojavile su se tvrdnje da Nemačka gubi strpljenje i da će Grčka morati sama izbori s problemima. U tom kontekstu, navode se reči direktora nemačkog instituta Ifo Hansa Vernera Šina koji je ocenio da Grčka „ucenjuje“ ostale evropske države, posredstvom zajedničke valute. Prema njegovom mišljenju, Grčka nije trebalo da postane članica evrozone, jer nije ispunila neophodne uslove. Sličan stav zastupa bivši zvaničnik Evropske centralne banke Otmar Ising, koji je upozorio da bi davanje spasilačkog paketa EU Grčkoj predstavljalo „uvod u seriju sprovođenja sličnih mera“, što bi narušilo principe Unije. „Kriza je nastala u Grčkoj kao posledica loših poteza, i ne predstavlja rezultat delovanja spoljnih faktora kao što je zemljotres“, ocenio je Ising.

Ne očekujemo pomoć

Grčki premijer Jorgos Papandreu izjavio je da njegova država ne očekuje da će dobiti novčanu pomoć od partnera u Uniji, već da se zalaže za dobijanje tretmana kakav imaju druge članice evrozone prilikom dobijanja zajmova. On je takođe optužio prethodnu desničarsku vladu bivšeg premijera Kostasa Karamanlisa da je lošim potezima stvorila mnoge probleme, a kao jednu od glavnih prepreka stabilizaciji naveo je korupciju.