čita se sve, a najviše beletristika, domaća i strana.
Trećina učenika uopšte ne čita
U čestim anketama među školarcima, na pitanje da li i koliko učenici čitaju polarizuju se odgovori od onoga „Veoma slabo čitam, u stvari skoro nikako“, „Ne volim da čitam“, „Veoma malo vremena izdvajam za čitanje knjiga“ pa do „Često čitam i ne biram štivo“, „Čitajući razvijam maštu i obogaćujem rečnik“, „Volim da čitam knjige“, „Čitam i nove knjige, jednostavno uživam u čitanju“.
čita se sve, a najviše beletristika, domaća i strana.
Trećina učenika uopšte ne čita
U čestim anketama među školarcima, na pitanje da li i koliko učenici čitaju polarizuju se odgovori od onoga „Veoma slabo čitam, u stvari skoro nikako“, „Ne volim da čitam“, „Veoma malo vremena izdvajam za čitanje knjiga“ pa do „Često čitam i ne biram štivo“, „Čitajući razvijam maštu i obogaćujem rečnik“, „Volim da čitam knjige“, „Čitam i nove knjige, jednostavno uživam u čitanju“. Na osnovu svega, ne može se precizno odrediti da li je čitanje popularno ili ne, ako se izuzme obavezna školska lektira. Ono što je evidentno, jeste da mladi sada otvoreno i bez griže savesti priznaju da im nije stalo do čitanja knjiga. Kada je reč o procentima, 30 odsto učenika uopšte ne čita, 20 odsto je pročitalo od jedne do tri knjige, 15 odsto čita sve knjige obavezne po programu, a tek 10 odsto učenika čita više od obaveznog štiva.
– Veoma je važna dobra motivacija, prava preporuka i poznavanje ukusa, interesovanja i želje čitaoca, objašnjava Sanja Rajić, rukovodilac Dečjeg odeljenja GNB Trudimo se da razvijamo kulturu čitanja, tokom školske godine organizujemo manifestacije koje promovišu čitalaštvo, održavamo književne večeri i druženja sa decom. Možemo se pohvaliti da je naš trud urodio plodom i da se po statistikama vidi značajan porast broja korisnika i pročitnih knjiga, naročito tokom letnjeg raspusta. Tome je doprinela i veća izdavačka delatnost i mogućnost da te knjige nabavimo.
Zanimljivo je, međutim, da su najtraženije knjige u zrenjaninskoj biblioteci knjige tipa dečjeg „horora“ iz edicije „Soba košmara“, „Groza proza“, „Ulica straha“ od Stajna, zatim tinejdž romani, dnevnici, Hari Poter, ali i Agata Kristi. Prema rečima bibliotekarke Nataše Lazić, deca mlađeg uzrasta najviše čitaju knjige iz edicije „Dugina čarolija“ od Dejzi Medouz, „Sara B. Savić“ od Barbare Park, „Grozni Gaša“ od Frančeske Simon i knjige Kreativnog centra. Da popularnost knjige i čitalaštva nije tek puko zapažanje bibliotekara, svedoči i lista deset naj-čitača na dečjem odeljenju, gde se među prvima nalaze srestre Mihajlov, Ivana i Andrea.
– Još u zabavištu počela sam da čitam, a kada sam krenula u školu, negde u drugom razredu, krenula sam da biram ono šta želim i baš da uživam. U veliku biblioteku sam dolazila sa sestrom, i uz nju čitala. Sad najviše volim da „bistrim“ knjige koje govore o pubertetu, a volim i romane. Sestra i ja uvek prepričavamo između sebe ono što smo pročitale. Knjige kupujemo, a koristimo i gradsku i školsku biblioteku. Naročito volim Žil Verna – kaže Ivana Mihajlov, koja je protekle godine pročitala 237 knjiga.
Prva čitalačka iskustva ove devojčice sticale su zajedno, pa se dešavalo da jednu knjigu čitaju istovremeno, bukvalno naglavačke.
– Mi smo brzo naučile sistematizaciju knjiga, znamo gde se šta nalazi u biblioteci i pratimo kada stižu novi naslovi. Volim savremene knjige, priče i romane. Svidele su mi se knjige „Peti leptir“ i „Ljubavni ringišpil“. Dosta informacija može da se nađe i na Internetu – kaže Andrea Mihajlov.
Dečak neobičnog imena, dvanaestogodišnji Zrenjaninac Vilijam Tel, godinama čita. Pre dve godine prvi put se našao na listi najboljih čitača, i od tada sa ove liste „ne silazi“. Omiljene književne teme su mu pustolovine i horori.
– Sad sam uzeo knjigu „Pet prijatelja na ostrvu sa blagom“, jer volim pustolovine. Čitam dosta, pa mi roditelji nekad i brane, da ne zapostavim školu. Meni su knjige zanimljivije od televizije, kad čitam ja maštam i lepo mi je. Često se noću iskradem i čitam. Probao sam da čitam knjige mojih roditelja, pa mi je bilo naporno. Volim moderne pisce, a preko nedelje pročitam dve, tri knjige. To je za moju dušu, nije lektira. Knjige od Enida Blejdona sam čitao više puta, baš mi se sviđaju – kaže Vilijam Tel.
Na pitanje zna li nešto o švajcarskom junaku Vilhelmu Telu i da li je pronašao nešto u enciklopedijama, zrenjaninski Vilijam kaže da se nije baš interesovao za to, a kaže da je ime dobio po jednoj omiljenoj čokoladi svojih roditelja. Inače, na listu najboljih čitača zrenjaninske gradske biblioteke on je dospeo jer je u protekloj godini pročitao ravno 132 knjige.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
