B I A, V O A i V B A

Dragan Vujadinović U petak tridesetog novembra, umesto nastavka i završetka rasprave po amandmanima na Zakon o predsedniku, krenulo naopako. Sukobili se Mlađanovi i Ivičini. Leti perje, odriču se i distanciraju jedni drugih, kao da je dvehiljadita, i da u prethodnoj Profesorovoj vladi nisu bili u istoj koaliciji. (Jedni vladali, drugi „manjinski“ obezbeđivali NJVM – Njihovo Visočanstvo Mandat). Zatim otvoren novi ring – Tomini i Čedini (teška protiv „pero“ kategorije sa velikim apetitom). Tako radikali ustvrdiše da su optužnicu protiv profesora Šešelja pisali Đinđić i Nataša Kandić, a liberali da je narečeni vojvoda u Hagu organizovao slavlje nakon ubistva premijera. Doktor Paja (Momčilov) nekim političkim povodom izgovori lepu sentencu – „naučite da ćutite da biste znali da govorite“ (kojoj poslaničkoj grupi bi ova izreka najviše odgovarala, prosudite sami). Rad produžen dok se ne „rasprave“ svi amandmani na oba „predsednička“ zakona. Kako noć osvaja, rad se ubrzava. Sve nas je više na vikendu, sve manje u sali. U pola osam ukupno 34 poslanika (DS – 12; SRS – 16; SPS – 5 i predsedavajući Mića). Kao po pravilu, iz ostatka vladajuće koalicije (DSS, NS i G17) triput niko.
U ponedeljak glasanje. Skupili se svi koji trebaju i dva zakona o predsedniku glatko usvojena. Za zakon o predsedniku glasali i socijalisti ( da se to nešto ne „kuva“). Odmah posle glasanja počela peta sednica drugog redovnog zasedanja sa još četiri „izborna“ zakona – o odbrani, vojsci, spoljnim poslovima i službama bezbednosti. (Budžet za 2008. je povučen iz procedure, da bi se najpre usvojilo svih šest zakona neophodnih za predsedničke izbore). Opet se „dohvatili“ Toma i Čeda and njihove grupe, oko „ruske himne“ i „voljenog nam VVP – a“ (Vladimira Vladimiroviča Putina). Doktor Batić kaže da se morao uštinuti da bi utvrdio da li je ovo ruska Duma i defiluju li ovo „brkati deputati“ ili naši poslanici. Stariji predsednički kanditat teško uvredi mlađeg izjavom da „je još zelen da polemiše sa njim (Tomom), pa će ga prepustiti svojim nižim nivoima, pogotovo što DSS tvrdi da je pod dejstvom opijata“.
U znak odmazde, oko pola pet za reč se javili svi liberali. Predsednik Oliver traži da se nastavi objedinjena rasprava o zakonima o odbrani i vojsci, ali doktor Batić, a zatim i Milena (Stanković) na „juriš“ osvajaju govornicu. Da bi upozorili da se stvara „velika koalicija Miroslava Miškovića“ protiv svih agresora na njegovu imperiju, koja sve više i brže preuzima čitavu Srbiju.
Zatim se u Hajd uselili B92 i emisija „Peščanik“. Potpresednica Nata(ša), alarmantnim tonom upozorava da žandarmerija u Aranđelovcu blokira građane koji ne dozvoljavaju prezentaciju ove emisije. Milena (Stanković) iz LDP-a opet tvrdi da su „patriotske“ stranke organizovale nasilno ometanje preostalih „oaza zdrave reči i razuma“. (Ostade nejasno što takvim „izdajnicima“ brane da „pričaju gluposti“, pošto valjda niko neće doći da „sluša gluposti“). Željko (Vasiljević), ratni veteran iz reda socijalista, budući na „svom terenu“, zameri ministru Šutanovcu što „razmišlja kao mali Perica“, pošto ne shvata da su Srbi poslednjih 200 godina, ratovali za druge a ne za sebe. U finalu, oko devet uveče, Vjerica (Radeta), zbog navodnog dobacivanja iz klupe, krajnje nevaspitano i „neotesano“ nazva ministra (i ne trepnu), „neotesanim dripcem“. Ministar vojni položi profesionalni ispit. Ćuteći izdrža uvredu. Tako se u devet završi načelna rasprava o dva „vojna“ zakona.
U utorak, četvrtog decembra, krenuo zakon o spoljnim poslovima, izvestioca mladog ministra Jeremića. Očigledan je respekt radikala prema ministru (liberal Ivan Andrić to nazva „idilom“). U popodnevnom radu, posle opravdanog odlaska ministra Jeremića, još jednom Aranđelovac. Liberali traže izvinjenje i distanciranje od „sramotnog suđenja knjizi i reči“ i to od strane „vladajućih zvaničnika“, ali, suprotno očekivanjima i zahtevima liberala, prvak Nove Srbije Markićević, pročita saopštenje „kolovođe“ podpresednika NS (ujedno i predsednika opštine Topola) o večnoj borbi „patriota“ protiv „izdajnika“ za odbranu „srpstva“. Gde je sve dozvoljeno, pa i „živa sila“ protiv „izdajnika iz Beograda“. Tako nam se još jednom dogodi „nova Srbija“. Treba očekivati da će slediti mitinzi, kačenje slika po kamionima (Putinovih i Veljinih), i ostala već viđena „događanja naroda“.
U šest popodne počela rasprava o četvrtoj tački – zakonu o službama bezbednosti. BIA (Bezbednosno-informativna agencija), VOA(Vojnoobaveštajna agencija) i VBA (Vojnobezbednosna agencija) – eto rešenja enigme iz naslova ovog teksta. U osam uveče Oliver odsvirao kraj.
U sredu petog decembra, počelo u jedanaest i trajalo do dva, kada je završena rasprava o službama bezbednosti u načelu, izvestioca Milana Markovića (kako ga radikali nazvaše „ministrom opšte prakse“, jer obrazlaže veliki broj zakona). Škrto se i oprezno govorilo, jer „veliki brat“ tajnih službi sve vidi, pamti i zapisuje. Tako da se glavna polemika vodila između doktora Batića i Veljinih oko rekonstrukcije tri klozeta na železničkoj stanici u Kraljevu, „teška“ 70.000 evra. Uvek duhoviti inženjer Milan (Vuković) iz Kraljeva šeretski primeti da je „CIP od „brzih pruga“ spao na projektovanje klozeta u Kraljevu“.
Oko jedan, pred polupraznom salom Krasić oponaša „naivca“ iz Kovačice, a braća radikali glasnim dobacivanjem pitanja ili odgovora, saslužuju u pravljenju minipozorišne predstave. Uglavnom, malo iza dva se završila načelna rasprava o poslednjoj tački.
U četiri i petnaest, dok čekamo ovlašćenog predstavnika Vlade za raspravu o amandmanima za dva „vojna“ zakona, radikalski prvak Dragan (Todorović) stavlja na govornicu borbeni avion od papira. U znak pozdrava ministru vojnom. Nakon dolaska ministra „opšte prakse“ Milana Markovića, kao prvi govornik, isti Todorović predaje „avion“ ministru vojnom preko predsednika Olivera, uz obavezno seirenje „da je ovo borbeno sredstvo neko ostavio“. Rasprava o amandmanima nije ni počinjala, već je odložena za četvrtak, kada u Hajd dođe resorni ministar Šutanovac.
Prepodnevni rad u četvrtak šestog decembra beše relativno miran. Popodnevni ritam je ubrzao, dugo vremena odsutni Čanak, svojim amandmanom o „brendiranju Srbije“ pretvaranjem vojnih poligona u turističke destinacije i izdavanjem u zakup „topovskih baterija za svadbe i sahrane“. Posebno bi turistički atraktivno bilo iznajmljivanje tenkova velikom broju njihovih ljubitelja („teško je skupiti pare da se kupi tenk i naći mesto za parkiranje“ – reče Čanak). Svi prihodi od „vojnog turizma“ išli bi u stambeni fond vojnih beskućnika.
Tu se uvredi Rajko (Baralić) i nazva Čankov predlog „sprdnjom“ i „gadošću“. Što je bio idealan šlagvort Čanku da uzvrati da je njegov predlog vrlo ozbiljan i seriozan, a da je prava mera „gadosti“ pogibija stotina hiljada ljudi zbog nekakvih viših „patriotskih“ ciljeva jedne Familije i jedne partije kojoj i Rajko pripada.
Tačno u šest završeni amandmani o „odbrani“ i počeli o „vojsci“. Kažu da će se raditi do deset uveče (ni Bolton ne možemo gledati na Marakani). Ipak smo neplanirano stigli na drugo poluvreme još jedne Zvezdine propasti, jer je u Hajdu Rajko (Baralić) nasilno osvojio govornicu, i pošto nije hteo nikome da je preda, Mića u devet morao da prekine sednicu.