„Ako nam je za osvešćivanje bio potreban glas Bake Praseta…“: Vučić traži promene u obrazovanju, a novine se spremaju

To što, kako tvrdi, deca znaju ko je Baka Prase, ali ne i kad su bili Kosovska bitka, Prvi i Drugi srpski ustanak i kad je bombardovan Beograd, predsednika je zabrinulo, pa se u jednom od poslednjih gostovanja u režimskim medijima zapitao „šta smo mi to uradili našoj deci“.

Ne bi se imalo šta zameriti Vučićevim rečima da se treba pozabaviti kvalitetom nastave, promenama planova i programa i načinom rada kako bi đaci bili motivisani da uče, da ovakve izjave ne dolaze samo u njegovim javnim nastupima i to usred nove „reforme“ o čemu ni prosvetni radnici, a ni šira javnost ne znaju mnogo.

Da je 2. decembra prošle godine objavljen novi plan i program nastave i učenja za prvi razred gimnazije i da njegova primena počinje od naredne školske, 2026/2027. godine, nisu znali čak ni neki direktori škola dok su u pojednim gimnazijama nastavnici već dobili zadatak da tokom predstojećeg februarskog raspusta promene školski program za prvi razred i godišnje planove rada.

– Kada je reč o novom programu za prvi razed gimnazije, upoznati smo sa promenom. Ovo je bila jedna od tema pedagoškog kolegijuma, pa s tim u vezi očekuje nas rad na izmeni školskog programa za prvi razred. Imajući u vidu da je nedavno usvojen novi Zakon o udžbenicima koji predviđa uvođenje nacionalnih udžbenika, bilo je očekivano da će se ići i u pravcu izmene standarda nastave, naročito za predmet istorija gde se očekuju možda i najveće promene. Pretpostavljam da će se sa izmenama ići postepeno kako se novi udžbenici budu uvodili u nastavu – kaže za Danas Aleksandar Markov, profesor istorije i predsednik udruženja Edu forum.

To što novi gimnazijski program za prvi razred treba da startuje od naredne školske godine ipak ne znači da će stići i nove školske knjige jer Zakon o udžbenicima predviđa da korišćenje udžbenika od nacionalnog značaja u osnovnoj i srednjoj školi za učenike prvog i petog razreda počne tek od školske 2027/2028. godine.

Nadležni uveravaju da usvojeni programi nisu smetnja za izradu nacionalnih udžbenika za istoriju i geografiju koje će, podsetimo, pisati država.

Do sada je bila praksa da se promene uvode iste školske godine u prvi i peti razred osnovne i prvi razred srednje škole, a da se zatim sukcesivno priključuju drugi i šesti osnovne i drugi razred srednje, potom treći, sedmi i treći srednje…

Sada se, međutim, najavljuje da će novi programi za prvi i peti razred osmoletke početi da važe od školske 2027/28. godine, kada treba da budu spremni i novi udžbenici.

Izdavači pak u nezvaničnom razgovoru za Danas kažu da se sa svime kasni i da očekuju objavljivanje novih programa za prvi i peti razred osnovne škole kako bi mogli da krenu sa izradom novih udžbenika da bi bili spremni za školsku 2027/28. godinu.

U Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) navode da su pravilnici sa izmenjenim standardima obrazovnih postignuća za kraj prvog ciklusa osnovnog obrazovanja, za kraj osnovnog, kao i za kraj srednjeg obrazovanja objavljeni krajem decembra 2024. godine, i da je revizija standarda i planova i programa nastave i učenja predviđena Strategijom razvoja obrazovanja i odgovarajućim akcionim planom.

– Zavod je pripremio predloge programa za prvi, peti, šesti i sedmi razred osnovne škole i prva tri razreda gimnazije, a završava se priprema predloga za drugi razred osnovne škole. Novi programi su pripremljeni zbog usklađivanja sa novim standardima postignuća učenika. Do sada je objavljen samo program za prvi gimnazije, ostali su ili u postupku davanja mišljenja Nacionalnog prosvetnog saveta ili u procesu objavljivanja – kažu za Danas u ZUOV-u.

Kako se u sve ovo uklapa ideja o skraćenju trajanja školskog časa na 30 minuta?

– Za sada informacije o tome imamo samo iz medija – odgovorili su iz ZUOV-a.

Aleksandar Markov kaže da se o neophodnosti reformi u obrazovanju, naročito kada je reč o nastavnim metodama i kvalitetu znanja, govori dugo.

– Činjenica da su naši učenici godinama ispod OECD proseka nije nova, ali su ministri prosvete često nalazili različita opravdanja za takve rezultate. S druge strane, stručnjaci na ove probleme ukazuju već više od decenije, ali osim kozmetičkih promena, koje su neretko vodile i ka regresiji sistema, poput reforme gimnazija, uvođenja nacionalnih udžbenika i sličnih promena, suštinskih reformi nije bilo. Zato me ne čudi da verovatno jedan broj učenika danas bolje zna koliki profit ostvaruju influenseri na kladionicama nego istoriju, kako je to zapazio predsednik. Ipak, kao što je to slučaj i u drugim oblastima ni ovde ne treba generalizovati, naprosto ovu izjavu treba uzeti sa rezervom budući da nije zasnovana na jasnim indikatorima već na subjektivnom zapažanju predsednika na osnovu razgovora sa jednim ili nekoliko učenika – komentariše Markov.

On dodaje da odgovornost za stanje u društvu snosimo svi, ali da je odgovornost vlasti uvek veća, jer je ona u poziciji da pokrene promene.

– Za to su potrebni jasna ideja i politička volja, a idealno vreme za reforme je početak mandata, kada je politički kapital najveći, jer svaka ozbiljna reforma nosi i politički rizik – ističe Markov.

Vučićeve najave o velikim ulaganjima u obrazovanje nakon što je 14 godina na vlasti našem sagovorniku ne deluju ubedljivo već pre populistički.

– Naročito ako znamo da brojni izveštaji, testiranja i mišljenja stručnjaka godinama nisu bili dovoljan signal za promene. Ako nam je za osvešćivanje o neophodnosti reformi, umesto glasa struke, bio potreban glas Bake Praseta, jasno je da problem nije samo u obrazovanju, već i u društvenim prioritetima. A da se pitam, kada je reč o stvarnim promenama, one bi morale da počnu od razvoja kritičkog mišljenja učenika. Pa bi umesto pukog pamćenja datuma i godina, bilo bolje insistirati na razumevanju uzroka i posledica. Jer samo razumevanjem uzročno-posledičnih veza možemo nešto naučiti iz istorije, sve ostalo svodi se na mehaničko pamćenje i ponavljanje mantri koje nam se neprekidno serviraju, a koje kao društvo, čini se, spremno prihvatamo – navodi Markov.

U raspravu o neohodnosti promena u obrazovanju na poslednjoj tematskoj sednici Vlade Srbije uključio se i premijer Đuro Macut, koji je ocenio da srednjoškolsko obrazovanje nije adekvatno i da „zaslužuje promenu strukture obrazovanja“ i da imamo adekvatne školske programe za učenike koji treba da upišu fakultete.

Iza toga će ići analiza kako da promenimo zakonske okvire, što je, kako je rekao, logičan sled, umesto da šaljemo našu decu u inostranstvo.

– Privilegiju da decu šalju u inostranstvo danas imaju bogati, jer osim za mali broj učenika koji uspe da se izbori za stipendije, školovanje u inostranstvu podrazumeva velika finansijska odricanja. Sama izjava, koja je sastavljena od floskula, osim potvrde onoga što je već nagovešteno u ranijim izjavama predsednika, ne znači nista. Zapravo, više pokazuje nepoznavanje materije osnovnog i srednjoškolskog obrazovanja nego stvarnu spremnost da kao predsednik Vlade preduzme značajnije korake u pogledu promena. Kada kažete da srednjoškolsko obrazovanje nije adekvatno i da zaslužuje promenu, ništa niste rekli jer na taj način ne određujete prioritete u pogledu promena, ne vidi se u kom pravcu bi one išle kratkoročno, a u kom dugoročno gledano, da li je fokus na stručnim školama ili gimnazijama, kako se planira prohodnost na fakultete već samo konstatujete da nešto ne valja, a toga smo svi svesni već dugo vremena. A da ne govorimo o tome da od nacionalnih udžbenika, skraćivanja časova na 30 minuta, izmena programa i sličnih „reformi“ više niko ne govori o, na primer, državnoj maturi koja je, kako nam je najavljivano, trebala da promeni paradigmu srednjoškolskog obrazovanja u Srbiji – zapaža Markov.