Glavno pitanje tok šou emisije na ruskoj provladinoj NTV bilo je „Putin ili ne Putin?“ Kako je voditelj objasnio, pre samo šest meseci ovakav naslov bio bi nezamisliv na bilo kojoj ruskoj televiziji, a kamoli na NTV, jednoj od tri TV mreže naklonjene Kremlju. Njegov gost, opozicioni lider Boris Njemcov izgledao je potpuno iznenađen što nije bio sprečen da otvoreno kritikuje premijera Vladimira Putina na nacionalnoj televiziji.
Od kad se vinuo na vrh političke scene Rusije 1999, premijer Putin i pretendent za povratak na predsednički presto na izborima narednog meseca, imao je moć da komanduje televizijskom scenom sa istom sigurnošću kao što čini sa bezbednosnim aparatom, piše Njujork tajms. No, uoči izbora 4. marta u vazduhu se oseća nestrpljiva čežnja za promenom, navodi list. Rusi koji strepe pred perspektivom od narednih šest ili možda 12 Putinovih godina izašli su na ulice, ili su u najmanju ruku aktivni na Tviteru. Marš u centru Moskve početkom meseca izmamio je desetine hiljada građana uprkos neverovatnoj hladnoći.
Državna televizija, preko koje se informiše 70 odsto Rusa, procenila je da je vrenje isuviše veliko da bi bilo ignorisano. Situacija je takva da se sad na istom mestu mogu čuti informacije o opozicionim kandidatima i njihovim protestima kao i vesti po ustaljenom šablonu koje prikazuju premijera kako naporno radi, obilazi fabrike, grdi lenje birokrate i čini sve ne bi li sačuvao stabilnost i prosperitet, navodi Njujork tajms. Ovih dana, navodi list, Putin se ipak ne eksponira previše i više liči na uštogljenog biznismena.
Vlada ne može da efikasno cenzuriše internet, opozicione listove i neke radio stanice, navode stručnjaci, pa se dozirana kritika toleriše ne bi li se omogućilo razočaranoj inteligenciji da sebi da oduška. Shvativši da protesti ruše sliku o „narodnom jedinstvu“, Putin je odgovorio širenjem slobode TV reporterima i gostima u emisijama uživo, mada i dalje kontroliše bitne političke poruke.
Iako broj korisnika interneta raste, televizija ostaje glavni izvor informisanja za većinu Rusa. TV je mesto gde vlada koncentriše svoj kontranapad. Nedavno je emitovana serija skupih dokumentaraca, koji su pribegli zastrašujućem triku prikazujući Putina kao spasioca. Jedan od njih, „Hladna politika“, prikazuje afričke izbeglice i unakaženog bika u koridi kao podsetnik kako je Rusija ponižena u eri Jeljcina, a sve u cilju da zaplaši birače.
Jedan od paradoksa Putinove duge vladavine, kako navodi stručna javnost, jeste taj da su televizije 1999. kada je došao na vlast emitovale često dosadan i neinspirativan program, mešavinu telenovela i šou programa u američkom i evropskom stilu. Samo su informativni programi, slobodni i bez nadzora u vreme Borisa Jeljcina, bili inspirativni i nepredvidivi. Dobar deo analitičara ocenjuje da su informativni programi danas u Rusiji nešto između sovjetskog sila stagnacije i glasnosti: oni su zbunjujući, napeti i povremeno agresivni, kao što je i sama vladavina u Rusiji, zaključuje Njujork tajms.
Opozicija jednako votka i kavijar
Nedavno su na NTV prikazani opozicionari poput Njemcova i antikorupcijskog blogera, najeksponiranijeg lidera tokom decembarskog protesta Alekseja Navaljnog kako se odmaraju u egzotičnim mestima tokom novogodišnjih praznika. Opozicioni lideri i aktivisti kritikovani su da su potrošili 10.000 rubalja na šoping, zabavu i gozbu, ispijanje votke i crnog kavijara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
