Bebama opijum, majkama rad u polju

Opijumska zavisnica Džam Bigam, iz siromašne avganistanske provincije Badahšan, tri puta dnevno daje opijum i tromesečnom sinu da bi bio tih i mirno spavao.
„Beba je postala zavisnik još u mom stomaku. Umreće od plača ukoliko joj ne dam opijum. Kada joj dam opijum beba se smiri i spava“, ispričala je. Tokom intervjua sa novinarom agencije Rojters beba je imala prazan pogled i izgledala pospano.
Avganistan je najveći svetski proizvođač i izvoznik opijuma, ali i njegovo stanovništvo u velikoj meri koristi tu drogu. U istraživanju sprovedenom 2005. godine, navodi se da u Avganistanu, koji broji 26 miliona stanovnika, ima oko 920.000 registrovanih korisnika droge.

Umesto lekova

Dugo vremena su se stanovnici udaljenih krajeva Avganistana nemarno odnosili prema opijumu, a zbog nedostatka lekova koristili su ga za lečenje raznih tegoba. Bebama daju opijum kako bi njihove majke mogle da rade. No, takva dugogodišnja zavisnost isisava energiju iz ljudi a ugrožava i njihovo zdravlje, kao i opšte stanje njihove porodice. „Opijum prikriva simptome tuberkuloze, kao što su kašalj i bol, pa se stanje pogoršava. To je problem zato što je takva osoba zarazna“, kaže lekar koji pomaže zavisnicima u Badahšanu.

Život i sudbina Najke Bahat, 35-godišnje majke četvoro dece, okreće se oko opijuma. „Pomaže u otklanjanju bola, mi smo toliko siromašni. Trošimo 200 dolara mesečno na opijum. Čak smo prodali zemljište kako bismo kupili opijum. Sada nemamo ništa. Skoro sva naša zarada odlazi na opijum“, ispričala je Najk Bahat.
Međunarodna javnost vrši pritisak na Avganistan da prekine uzgajanje maka od kojeg se proizvodi opijum. Iz Avganistana potiču najveće svetske zalihe opijuma od kojeg se proizvodi heroin. Najveće količine opijuma spravljaju se u južnim oblastima Avganistana, gde talibanski pobunjenici i dalje imaju veliki uticaj. „U tim područjima vlasti iz Kabula imaju samo delimičnu kontrolu, a organizovani kriminal cveta, što pospešuju korumpirani zvaničnici i izostanak zakona i reda“, kaže Kristina Oguz, čelnica kancelarije UN za borbu protiv droge i kriminala u Avganistanu.
Suzbijanje narkotika izgleda da je uspešnije na severu zemlje, u mestima kao što je Badahšan, gde zvaničnici za borbu protiv droge u proteklih godinu dana aktivno uništavaju polja maka. Za lociranje polja maka, stručnjaci upotrebljavaju i savremeniju tehnologiju kao što su satelitski snimci. Uspeh u iskorenjivanju polja maka ugrožava činjenica da seljaci uvek mogu da se vrate uzgajanju te biljke, koja donosi deset puta više novca od drugih useva. Prema rečima Kristine Oguz, seljaci mogu 20 godina da čuvaju zalihe maka pošto se njegov kvalitet ne menja.
Sve veći broj zavisnika ubrizgava opijum u venu, a zbog razmene inficiranih igala raste broj zaraženih hepatitisom B i C. Strahuje i da će se virus HIV-a raširiti među stanovnicima koji tokom seksualnih odnosa uglavnom ne koriste zaštitu.