Udruženje građana „Životna pomoć“ iz Vranja, koje pomaže najsiromašnijim porodicama na jugu Srbije, navelo je da u tom delu zemlje postoji veliki broj porodica koje su ugrožene u socijalnom, finansijskom i medicinskom smislu, a ne dobijaju pomoć od države.
Kako je rekla predsednica „Životne pomoći“ Ljubinka Milovanović, na stotine porodica iz Pčinjskog okruga koje žive ispod granice siromaštva nisu u evidenciji lokalnih centara za socijalni rad, niti primaju neku vrstu pomoći države.
– Socijalna situacija u Pčinjskom okrugu je izuzetno loša, dovoljno je da se izađe na teren i beda se vidi na svakom koraku. Veliki broj ljudi koji u brdsko-planinskim selima žive ispod granice siromaštva i ne znaju da imaju pravo na neku pomoć od države, ali ima i onih koji znaju, a pomoć ne mogu da dobiju zbog posedovanja jedne njive koja možda ne može ni da se obrađuje – rekla je ona.
Prema njenim rečima, o pojedinim slučajevima su izveštavali čak i mediji i rešeni su uz pomoć privatnih donatora, a da država tim porodicama nije isplaćivala nikakvu pomoć.
– Zakon o socijalnoj zaštiti je loš i ne prepoznaje sve one kojima je pomoć potrebna, pa ni one najugroženije. Nekoliko slučajeva je preko „Životne pomoći“ dospelo u medije i izazvalo veliku pažnju javnosti, i te porodice uglavnom reše svoje materijalno pitanje, a da se ni pre ni posle toga nisu pojavile na evidenciji lokalnih centara za socijalni rad – rekla je Ljubinka Milovanović.
Prema njenim rečima, jedan od najstrašnijih slučajeva je sedmočlana porodica Aritonović iz opštine Trgovište koja živi u pećini na području sela Crnovce. – Oni od države dobijaju samo dečji dodatak, ali ne i materijalnu pomoć – rekla je ona.
– Mogu da kažem da je u opštini Trgovište najteža situacija, na evidenciji „Životne pomoći“ imamo i slučaj porodice Stojičević koja sa desetoro dece živi u staroj vodenici u selu Donji Stajevac, gotovo bez uslova za život, a da pri tom ne primaju ni materijalnu pomoć, ni dečji dodatak – kazala je Milovanovićeva.
Prema njenim rečima, mediji su veliki prijatelj u borbi protiv siromaštva jer se nakon objavljivanja pojedinih životnih priča u medijima, obično pronađu donatori koji pomažu najugroženije građane.
– Za sestre Ristić je, na primer, donator iz Beograda koji je insistirao da ostane anoniman finansirao kupovinu nove kuće, a javili su se i naši ljudi iz Dubaija – rekla je ona.
U najveće i najdraže uspehe „Životne pomoći“ Milovanovićeva ubraja otvaranje dve pekare u Vranju gde je 2010. godine posao dobilo deset samohranih majki, za šta su sredstva obezbeđena preko organizacije „Help“ i Ambasade Holandije, obezbeđivanje krova nad glavom sestrama Ristić, kao i četvoročlanoj porodici Mladenović u selu Lipovac, opština Vranje. Milovanovićeva je navela da „Životnu pomoć“, koja je u Vranju osnovana 2001. godine i trenutno ima oko 5.000 korisnika, najviše podržavaju nemačka nevladina organizacija „Help“, Evropska agencija za rekonstrukciju i američki USAID, ali i mnogobrojni pojedinačni donatori iz zemlje i inostranstva.
Slučaj sestara Ristić
Ljubinka Milovanović ukazuje na slučaj tri maloletne sestre Ristić iz sela Koćura u opštini Vranje koje su bez primanja živele sa bolesnim ocem u surovim uslovima, a da su od države dobijale pomoć od 1.800 dinara mesečno.
– Sestre Ristić su i jedini dobitnici nagrade „Večernjih novosti“ za podvig godine 2010. jer se potpuno same brinu o bolesnom ocu. Potom su se pojavili donatori, kupljena im je kuća u selu Tibužde, reagovalo je i Ministarstvo poljoprivrede donacijom, ali je strašno što su ova deca pre toga od države primala samo minimalnu pomoć – kazala je Ljubinka Milovanović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
