Fond za humanitarno pravo (FHP) uložio je žalbu povereniku za informacije od javnog značaja protiv odluke Višeg suda u Beogradu da im uskrati integralnu verziju presuda u predmetima Beli manastir i Gnjilanska grupa.
FHP ukazuje da je praksa sudova u Srbiji da anonimizuju presude u predmetima ratnih zločina u koliziji sa Ustavom i drugim domaćim i međunarodnim propisima, kao što su Evropska konvencija o ljudskim pravima i Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima. Ovakvim postupanjem sudova, ocenjuju u FHP, žrtvama i društvu se uskraćuju informacije o počinjenim zločinima.
Ova nevladina organizacija je nedavno od Višeg suda zatražila da im dostavi pomenute presude, što je ovaj sud i učinio, ali tako da je u njima značajan deo teksta zatamnjen.
„U presudi u predmetu Gnjilanska grupa redigovana su čak i imena okrivljenih. FHP se zato ponovo obratio Višem sudu sa zahtevom da mu se dostave i delovi koji su redigovani, ali je sud odbio zahtev pozivajući se na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, bez navođenja konkretne odredbe ovog zakona koja bi bila prekršena“, kažu u FHP-u.
Nakon ovoga oni su uložili žalbu kod poverenika, jer, kako zaključuju, postupkom anonimizacije delovi presuda koji se odnose na osuđene, svedoke, zastupnike, čak i veštake, potpuno zatamnjuju, čime su presude u celini postale nečitljive i neupotrebljive za pravnu analizu i razumevanje događaja o kojima je reč.
Dva suda donela pravilnike
U FHP-u ističu da praksu anonimizacije presuda sprovode i Vrhovni kasacioni sud i Apelacioni sud u Beogradu, iako su ova dva suda 2010, odnosno 2012, usvojila pravilnike o anonimizaciji sudskih odluka koji izričito propisuju da se ne anonimizuju podaci o okrivljenim i osuđenim licima u sudskim odlukama donetim u predmetima ratnih zločina, organizovanog kriminala i pranja novca. Viši sud do danas nije usvojio, odnosno objavio sličan akt.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
