Neprijatno se iznenadila cela Nemačka, a posebno Berlin. Prvi posle ujedinjenja obavljeni popis stanovništva pokazao je da Nemačka ima 1,5 miliona stanovnika manje nego što se procenjivalo, a da su glavni nemački grad i pokrajina Berlin siromašniji za 180.000 stanovnika.
To za Berlin ima vrlo praktične posledice – pola milijarde evra manje iz, pred Ustavnim sudom osporenog, Fonda za ujednačavanje finansijske snage pokrajina, ali Berlinci su našli način da doskoče i demografiji i svojim sufinansijerima, u prvom redu ljutitim Bavarcima: umesto 50 evra koliko poklanjaju svakom studentu pridošlom iz drugih nemačkih pokrajina, koji glavni grad prijavi kao stalno mesto boravka, ubuduće bi mogli poklanjati po 300 evra.
U poređenju sa izgubljenih pola milijarde evra, to bi bio neznatan trošak. Da ne bude zabune, istu stimulaciju, ali zasad u manjem iznosu (150 evra), praktikuju i neke druge stanovništvom mršave nemačke pokrajine, među kojima dominiraju istočne, jer je natalitet neposredno po ujedinjenju u istočnoj Nemačkoj drastično pao.
Finansiranje glavnog nemačkog grada i inače je predmet velikih trzavica i nesporazuma. Pre svega zbog finansiranja Berlina, dve finansijski najjače nemačke pokrajine Bavarska i Hesen pokrenule su početkom ove godine postupak pred Ustavnim sudom u Karlsrueu s namerom da pokažu kako se načinom funkcionisanja Fonda za ujednačavanje finansijske snage pokrajina ( i opština) grubo narušava njihov finansijski rang i demotivišu pokrajine da urede svoje finansije i poresku politiku.
Preko Fonda za ujednačavanje finansijske snage pokrajina godišnje se u Nemačkoj preraspodeli oko osam milijardi evra. Najviše iz tog fonda dobija Berlin – 3,3 milijarde evra, a najveći deo u njega uplaćuje Bavarska 3,9 milijardi evra. Neto uplatioci u Fond su još samo dve već pomenute pokrajine: Hesen (1,3 milijarde) i Baden-Virtemberg (2,7 milijarde evra). Iznosi se utvrđuju na osnovu pokrajinskih prihoda od poreza na dohodak po stanovniku i njihovog odnosa prema saveznom proseku: Berlin je imao 90,3 odsto od proseka, a Bavarska 112,1 odsto. Pošto je prošle godine Bavarska platila šta je morala, a Berlin dobio šta mu pripada, odnos je izgledao ovako: Berlin 134,9 odsto od proseka, Bavarska 98,5 od proseka.
Kako je propisano, Fond prestaje da funkcioniše 2019. i smatra se da će ta činjenica biti vrlo bitna pri odlučivanju u Karlsrueu. Način na koji funkcioniše ovaj fond predmet je i ozbiljnih kritika ekonomista, ali i Berlin, prvi među napadnutima, ima svoje argumente: recimo zahvaljujući Zakonu o obnovljivim izvorima energije Berlinci plaćaju veoma uvećane račune za struju iz solarnih ploča sa krovova bavarskih seljaka, koji na to ime opet debelo inkasiraju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
