Beskrajni plavi krug i u njemu realne životne nedaće

Vetrovi koji donose depresiju, melanholija ravnice i pripadnost određenom kulturnom obrascu jesu samo neka od objašnjenja kojima se pokušava shvatiti tragična statistika samoubistava koja Suboticu i njenu okolinu svrstava u sam evropski vrh po njihovoj brojnosti. I susedni Segedin ima gotovo preslikanu crnu hroniku suicida, a sličnu sudbinu dele i mnogi drugi krajevi Panonske nizije, u kojoj se, prema zapisima nekih istoričara, slučajevi posezanja za radikalnim rešenjima životnih kriza susreću još u XII veku.

Muškarci tri puta ugroženiji

Podaci o broju samoubistava bacaju i novo svetlo na odnos muškaraca i žena prema životnim nedaćama. Iako žene tri puta češće pokušavaju samoubistvo, muškarci su trostruko brojnije žrtve. Godine 2002. od ukupnog broja samoubistava, 51 su počinili muškarci, 16 žene; 2003. nesrazmera je još očitija – 40 muških žrtava, a pet ženskih; 2004. odnos je 54 prema 15, a 2005. ukupno je 39 muškaraca izvršilo suicid, a 17 žena, dok je 2006. odnos 44 muškarca prema 22 žene.

Pri tom, muškarci biraju brutalnije načine da sebi oduzmu život – vatreno oružje i vešanje su njihov poslednji odgovor na životne prepreke, dok se žene opredeljuju za otrove, ili pak presecanje vena. U tim slučajevima, napominju lekari, šanse za pomoć su mnogo realnije.

Tokom prvih sedam meseci ove godine u subotičkoj opštini, koja ima oko 160.000 stanovnika, zabeleženo je 29 slučajeva samoubistva. Prošle godine ih je bilo 66, dok je broj onih koji su na taj način „samo“ pokušali da „pobegnu od života“ znatno veći – 187 lica je u toku prošle godine pokušalo suicid, a za sedam meseci bilo je ukupno 109 pokušaja. Prema statistici, na jedno samoubistvo dolazi pet do sedam pokušaja samoubistva, a kako navodi neuropsihijatar dr Zoltan Šagi, u svom istraživanju ovog subotičkog problema, svake sedmice pet do šest pacijenata se na psihijatrijskom odeljenju pojavljuje sa dijagnozom „tentamen suicid“.

Porodični obrazac ponašanja

Teoriju o panonskom fatumu možda potvrđuju i podaci o broju samoubistava među doseljenicima u Vojvodini. Najnoviji talas izbeglih s ratom zahvaćenih područja, doneo je u Vojvodinu mnogo unesrećenih i na razne načine opterećnih ljudi, koji svoje ponekad zaista beizlazno stanje ne umeju drugačije da reše. Nekadašnji kolonisti, doseljeni posle Prvog i Drugog svetskog rata, u Vojvodinu su dobrovoljno stizali iz siromašnih i pasivnih krajeva, u jedan nesumnjivo bolji život. Međutim, broj onih koji su nasilno prekratili sebi život višestruko je veći nego što je to u njihovom dotadašnjem zavičaju. A reč je o potomcima Dinaraca i Krajišnika.

Lekari to zovu stigmatizacijom situacije, koja indukuje određeni obrazac ponašanja. To je posebno uočljivo u porodicama samoubica – tamo gde se neko od članova porodice odlučio na ovaj drastičan korak kao da se „probija led“ ili skida tabu sa ovog čina, te on postaje lakše prihvatljiv i za druge članove porodice. Jedan suicid podstiče drugi, a deca u traženju rešenja za životne krize oponašaju roditelje… Na odeljenju psihijatrije subotičke bolnice zabeležena je priča porodice u kojoj je čak osam njenih članova izvršilo samoubistvo.

– Jedno od najvažnijih upozorenja, koje upućujemo našim pacijentima koji su pokušali suicid, jeste da svojim činom deci šalju kobnu poruku kako se „rešavaju“ teški životni problemi, kaže dr Nada Vasković-Maravić.

Dr Nada Vasković-Maravić, načelnica odeljenja neuropsihijatrije subotičke bolnice, napominje da žene čak tri puta češće pokušavaju da dignu ruku na sebe, ali da su muškarci u tome tri puta „uspešniji“ – među samoubicama njih je tri puta više nego žena. No, nastojanja da se ovi statistički podaci klasificiraju i objasne zajedničkim imeniteljem samo delimično uspevaju, jer je svaka tragedija priča za sebe. Veoma bitan faktor u svemu tome jeste struktura ličnosti, senzibilitet pojedinca i njegova sposobnost da se nosi s problemima, a koji svakako imaju svoje korene u porodičnoj (pred)istoriji. „Emocionalna sigurnost koju porodica pruža izuzetno je važna, pogotovo kada je reč o mladima, kojih je nažalost sve više među samoubicama. Procenat adolescenata samoubica dostiže čak 15 odsto, i zato mi sve vreme opominjemo da se mora veoma ozbiljno shvatiti i najmanji znak koji može ukazati da nešto nije u redu, kao što je recimo iznenadni slab uspeh u školi“, kaže dr Vasković-Maravić. Krizni periodi za mlade jesu raspusti i kraj školske godine, ali za sve kritične grupe sklone depresivnom ponašanju najteži dani su dani praznika i vikendi. Tada se mnogi osećaju prilično usamljeno, pogotovo ako je reč o porodicama u kojima nedostaje topline i u kojima nije stvorena neophodna bliskost…“
Kada je reč o socijalnom profilu potencijalnih samoubica, postoje indikatori koji ukazuju i na tu vrstu uzroka, ali samoubistava i pokušaja samoubistva ima koliko u siromašnim sredinama, toliko i u veoma situiranim porodicama. Nemoć pred životom ili nemoć da se nosi njegov preveliki teret izgleda da pogađa sve slojeve i uzraste podjednako. Ipak, samoubistvu najviše pribegavaju penzioneri, radnici, zemljoradnici, domaćice, socijalno očito najranjiviji delovi stanovništva.
Međutim, kako napominje dr Maravić, mali broj samoubica se na ovaj korak odlučuje a da ipak u sebi ne gaji neku nadu – da će mu možda neko iz njegove okoline priteći u pomoć. „Oni takvom ekstremnom odlukom u stvari žele da privuku pažnju drugih ljudi, da zadobiju naklonost koju nisu imali, a naročito se to odnosi na adolescente. Statistika pokazuje da se u devet od deset slučajeva pokušaja suicida on ne ponavlja, što potvrđuje tezu da je u pokušaju samoubistva želja za životom ipak mnogo jača od želje za smrću…“
Takvom panonskom senzibilitetu sklonom depresiji i melanholiji novi teret pridodali su kriza i ratovi devedesetih, čiji se odjek oseća i danas. Egzistencijalni problemi, siromašenje najvećeg broja stanovništva, neizvesna budućnost, a pogotovo neizvesna starost, upisali su nova imena na listi onih koji odbijaju da žive. Ratovi su uz to mogućnost samoubistva učinili jednostavnijom zahvaljujući dostupnosti vatrenog oružja, koje je tako poslednjih godina postalo najmasovnije sredstvo suicida. Narod je iz svih ovih ratova izašao naoružan, i to je i te kako vidno u statističkim zapisima samoubistava…