„Još uvek kao država nismo naučili da ovi ljudi postoje“: Desetine beskućnika u Beogradu na listi čekanja za Prihvatilište, treba im hitan smeštaj

Mitrović je u FoNetovom serijalu Stigma rekao da po njegovim saznanjima Grad nije popunio kapacitete, dakle, da tamo postoje prostori za još ljudi.

„Ipak, ono što naši socijalni radnici na terenu dobiju kao informaciju, to je da lista čekanja postoji. Kada u saradnji sa nadležnim odeljenjem Gradskog centra za socijalni rad prosledimo zahtev za smeštaj, bude nam prenet odgovor da osoba ispunjava uslove, ali da su mesta popunjena i da mora da sačeka“.

On navodi da u glavnom gradu postoji jedan smeštajni kapacitet za prenoćište sa 40 mesta i da to nije dovoljno.

Mitrović precizira da Prihvatilište sada može da prihvati 75 osoba, a da će novo koje je u pripremi možda moći da primi dvostruko više.

Nasuprot tim podacima, on kao potencijalno rešenje, napominje i činjenicu da se u Srbiji oko 17 odsto stambenih kapaciteta ne koristi za život.

„Treba ispitati da li je moguće je neko javno-privatno partnerstvo. Vlasnici stanova sa državom, uz pomoć civilnog sektora, mogu da naprave neke ugovore koji će biti isplativi i vlasnicima, ali će zadovoljavati potrebe ovih ljudi, tako da se teret rasporedi“, kazao je Mitrović.

Odgovor na pitanje gde pronaći dovoljno smeštajnih kapaciteta su kreativna i i nova rešenja i ona su moguća. Čeka se na državu, ističe predstavnik Mreže za borbu protiv beskućništva.

Problem beskućništva se posebno apostrofira u hladnim zimskim mesecima i pred praznike, ali Mitrović napominje da su tokom cele godine u pitanju „život i smrt“.

„Bojim se da oni i ne razmišljaju o tome eto, svi praznuju, a mi to ne možemo. Njima su mnogo egzistencijalnije i osnovnije potrebe ugrožene i nezadovoljene. Njih društvo ignoriše na mnogo bazičnijem nivou. Do skora smo smatrali da je zima opasnije godišnje doba, ali smo shvatili, nekoliko leta unazad, da zapravo bilo koji dan može biti fatalan, naročito za ljude sa hroničnim bolestima“, primetio je Mitrović.

On smatra da je za hvatanje u koštac sa problemom beskućništva potrebno sistemsko rešenje, strategija i pre svega zajednička preventivna reakcija države i civilnog sektora. Trenutno smo usred procesa izrade strategije socijalne zaštite i beskućništvo mora postati deo nje.

Mitrović dodaje da su na raspolaganju za rešavanje ovog problema i sredstva Evropske unije. Njih je međutim, moguće koristiti, tek ako postoji plan države da se siromaštvo i beskućništvo spreče i smanje. Bez plana, neće biti sredstava.

Ističe da je neophodno priznati obim problema, mapirati ga, a poručuje i da beskućništvo samo po sebi nije sramota, sramota je nereagovanje na njega.

„Oko 100 mladih ljudi godišnje u Srbiji izlazi iz domova za decu bez roditeljskog staranja, ili iz hraniteljskih porodica. Četvrtina, pa sve do polovine te populacije, završi u beskućništvu, zato što ne postoji sistem neke kontinuirane podrške nakon izlaska iz sistema“, kazao je Mitrović.

Ugroženi su, upozorava FoNetov sagovornik, i oni koji su odslužili zatvorske kazne.

„Nakon izdržavanja zatvorske kazne, zamislite koje šanse ili koje prepreke imaju da se integrišu. Tu su i ljudi koji imaju smetnje u razvoju ili oštećeno mentalno zdravlje, oni koji se otpuštaju sa psihijatrijskog lečenja. Bez neke mreže podrške i angažovanja državnih službi, njima su šanse da skliznu u neke mračne priče velike“, primetio je Mitrović.

On ističe da nije reč o ljudima koji su u startu odlučili da budu gubitnici i dignu ruke od sebe, već se radi o onima koji su imali veoma loše startne pozicije.

Kao primer navodi momka koji je rođen u zatvoru, jer mu je majka bila na odsluženju kazne, kao i one koji potiču iz disfunkcionalnih porodica, pa im je ulica bila beg i bolje rešenje od torture koju su trpeli.

„Svi oni su se borili koliko su imali snage do limita koji je ih iscrpeo, tako su prešli crvenu liniju i završili na ulici. Onda su naglo počeli i da gube zdravlje, i fizičko i mentalno, a nije bilo podrške. Neko je tu morao da bude za njih. Porodica, prijatelji, njih nije bilo iz najrazličitijih razloga, ali država je morala biti tu. Mi još uvek nismo kao država naučili da ovi ljudi postoje, da su velike brojke u pitanju i da moramo da ih prvo konstatujemo i priznamo“, zaključio je Mitrović.