Nije da nije vest kako je još jedan Brazilac prevalio toliki put kako bi postao neko, jer u Brazilu da bi postao neko moraš da budeš baš ,,krupna fudbalska zverka“. Lestvica koju postaviše Pele, Ziko, Ronaldo i ostala družina tako je visoko podignuta da će nepoznati karioka fudbaler pre postati popularan bilo gde drugde na ovom našem globusu nego u svom Brazilu.
Pazarski šereti koji fudbalu ne pridaju baš nikakav značaj dolazak Falkaa već posmatraju samo kroz novac, koga u Pazaru nikad manje nije bilo, pa će reći: ,,Eto i Brazilci, a uskoro će i Ekvadorci, redovno primaju platu u ovoj našoj čaršiji, samo mi Pazarci je ne primamo ili je primamo ponekad“. To je fudbal, dovoljno je da samo šapatom nagovestiš da ćeš izgovoriti pojmove Brazil i Brazilci da ta vest danima ima status udarne. Dobro je da još uvek postoje, iako su ogromnoj manjini, oni za koje je vest svih fudbalskih vesti povratak u Pazar Admira Kecapa posle neuspešnih pregovora sa kazahstanskim Kajzarom.
Ne postoji u novijoj fudbalskoj istoriji Pazara igrač o čijim vrednostima se debatovalo skoro do nivoa filozofskih referata, oko koga su se lomila koplja i sudarilo toliko valjanih i prizemnih argumenata, kao što je to slučaj sa Admirom Kecapom. Kada bi golovima odlučivao utakmice bio je toliko dobar da od njega boljeg nema. Kada se ne oglasi kao golgeter preko noći je postajao loš, toliko loš da od Kecapa goreg igrača nema i nikad nije ni bilo. Za sve to vreme u izveštajima sa utakmica, ma šta na njima uradio, provlačio se jedan te isti prefiks – ljubimac novopazarske publike. U stvarnosti je to izgledalo potpuno drugačije, da se posvetio kolekcionarstvu tako što bi sakupljao pežorativne rečenice izgovorene njemu u ,,čast“ mogao je da izda dnevnik uvreda na sopstveni račun. Na prste jedne ruke mogu se izbrojati vređanja koja su uspele da odole vremenu, a i kako bi kad su uglavnom bila neutemeljena, nedobronamerna, često vrlo preoštra, pa i zlonamerna. Verovatno da mu je nekada kako bi opovrgao sve neosnovane optužbe i trebao drveni advokat, sad kada je prosečan gledalac sebi osmislio i još verifikovao jedinstveno zanimanje – fudbalski arheolog, čiji je jedini zadatak da iskopa nečije mane i tamo gde mana nema, to više nije ni smisleno. Gledalac je platio ulaznicu što mu koliko – toliko daje za pravo da misli da je u pravu, a šta je sa onima koji su direktno uključeni u rad kluba? Vox populi, bilo da je kafanski, onaj sa ulice ili društvenih mreža u jednom trenutku sublimirao je kroz stav kluba da Kecap ne zaslužuje da nosi kapitensku traku. Potez za svaku osudu dogodio se samo petnaest dana nakon što je Pazar prošlog avgusta u prvom kolu novog šampionata golom Kecapa pobedio Rad 1:0. Za one koji su zaboravili reč je o utakmici u kojoj su Beograđani da li iz neznanja ili zbog odsustva sreće fulali najmanje pet zicera. Dve nedelje po tom događaju Pazar gubi na Karaburmi sa ,,strašnih 3:2“, što za epilog ima Kecapovo uklanjanje iz takmičarske ekipe i skidanje kapitenskog obeležja sa ruke. Možda bi taj čin imao i dalekosežnije posledice po Kecapa da nedelju dana kasnije ( plavo – beli igrali bez njega ) u Pazar nisu stigli Mladost iz Lučana i Nigerijac Frajdej Eze, e tada su pukle sve teze da je bez Kecapa bolje. I pored svega, moguće da bi se Kecapov hod po mukama nastavio da u klub ubrzo po ovoj blamaži nije stigao Milorad Kosanović, trener koji nikad i nigde suflere nije smatrao za fudbalske eksperte.
Ne da je zaboravljeno, nego nikada i nigde nije ni pomenuto da je osim reflektora, makazica Jevtovića i skidanja paučine sa gola od strane Radosavljevića debi i lepu budućnost Kosanoviću u Novom Pazaru nagovestio i obeležio baš Admir Kecap. Ko zna u kom pravcu bi išla utakmica Novi Pazar – Jagodina ( 3:0 ) da u 24. minutu Kecap posle solo partiture udarcem sa 18 metara nije naterao golmana Đuričića da ostane ukopan u mestu i samo pogledom isprati put lopte u mrežu, za prednost domaćina od 1:0. Jesenas je osim golmane Rada i Jagodine golovima ,,častio“ i čuvare mreže Spartaka, Radničkog iz Niša i Borca. Sa pet datih golova najbolji je strelac Novog Pazara u ovom šampionatu. Oni su njegov odgovor onima koji su mislili da će mu oduzimanjem kapitenske trake oduzeti smisao za dribling i dar za gol, kao i onima koji su svoj ego hranili tiradama da je u timu samo zato što nosi prezime Kecap, koje po takvima da igrač ima i dve leve noge, u današnjem Pazaru po sili svih vanfudbalskih zakona garantuje mesto startera u timu. Nije prazna priča da su sa naših terena skoro iščezli fudbaleri koji imaju božiji dar da sami sebi kreiraju polušansu ili šansu iz koje su u stanju da češće nego drugi pogode gol. Kecap je prototip takvog fudbalera.
Da neko ne pomisli da je ovo oda o Kecapu – fudbalskom umetniku kakvih danas nema. Nije, jer i u ovom Novom Pazaru postoje fudbaleri bolji od njega, ali niko nema karakteristiku bez koje ni ondašnji, ni današnji, ni budući fudbal nikome nije i neće biti interesantan, a to je nepredvidivost. Još kako, ume Kecap poput negdašnjeg motorina sarajevskog ,,Želje“ Nikole Nikića da spusti glavu skoro do zemlje, zaleti se i odbije o rivalski živi zid, a da se ranije oslobodio lopte do svega toga ne bi došlo. Jeste to tačno, ali je tačno i da je u takvim okolnostima nebrojeno puta uspevao da održi ravnotežu tela i ostane na lopti taman onoliko koliko je potrebno da samo njemu znanim kretanjem prevari protivničke defanzivce, a golmane šutevima za koje bi većina rekla da za njih nije bilo ni vreme ni mesto. Ako je neko na unikatan način provalio šifre svih bajalica kojima se skidaju čini sa začaranih fudbalskih mreža, onda je to on i niko drugi. Njemu treba verovati, a on će vam to vratiti na najbolji mogući način. Nije nikakva urbana bajka, već živa istina, kad je u prošloj sezoni trener Milan Milanović na utakmici protiv Rada debitovao na klupi Pazara suočen sa nemogućnošću da probije ,,banjički bedem“ odlučio je da u sedamdeset i nekom minutu izmeni do tada malo primetnog Kecapa. Tada mu njegov pomoćnik Izet Ljajić sugeriše da ga ostavi na terenu još neki minut, samo zato što ga bolje nego iko drugi poznaje a i veruje mu. Od tog do trenutka kada je Kecap u 75. minutu odlučio utakmicu, golom kako se to danas popularno kaže sa druge planete, prošlo je ne više od minut, dva.
Za njega lično je najbolje bilo da se već ove zime skrasio negde van granica ove zemlje, kako bi od fudbala najzad nešto i zaradio. Da se to dogodilo nema ko ne bi rekao – koga nema bez njega se može i mora. Kad nije, dobre je što će se pa makar to bilo još samo ovog proleća na Gradskom stadionu računati na njegovu nepredvidivost.
Bez gola van Pazara
Novi Pazar igra četvrtu sezonu u Jelen Superligi, a Admir Kecap je jedini fudbaler koji je u timu sve to vreme. Računajući samo superligaške utakmice do sada je odigrao 83 meča, postigao 12 golova i dobio sedam žutih i jedan crveni karton. Prosto neverovatno zvuči podatak da je svih 12 golova postigao na Gradskom stadionu u Novom Pazaru. Prvi Kecapov superligaški gol pao je 24. marta 2012. godine u 64. minutu utakmice Novi Pazar – Javor 1:0. Još zanimljivije je da je na toj utakmici Kecap dobio i jedini crveni karton kao igrač elitne lige. Moglo bi se reći da su Javor i Rad ekipe koje mu leže, jer je jedino protiv njih postigao dva gola. Nedostaje mu i gol u duelima sa Zvezdom i Partizanom, najbliži tom cilju bio je u 1. kolu prošlog prvenstva, kada je u onoj neverovatnoj utakmici u Beogradu u kojoj je Partizan pobedio 4:3 njegova solo akcija završena autogolom Obradovića.
Terzićeva sve bliža Jevtićevoj
Novi Pazar – Sjajna Amela Terzić peti put uzastopno osvojila je prestižni Beli kros u Košutnjaku. Na taj način usamila se na drugom mestu večne liste ovog takmičenja. Ispred nje za sada je samo Olivera Jevtić sa sedam pobeda, takođe uzastopnih, u periodu 1995-2000. godina. Ukupno ovo je sedma pobeda Amele Terzić u Beogradu obzirom da iza sebe ima i dva trijumfa u juniorskoj i mlađoj seniorskoj konkurenciji. Terzićeva je u trci na tri km pobedila ispred Stolićeve i Cvijanovićeve. U seniorskoj trci muškaraca na osam km Jasmin Ljajić zauzeo je treće mesto iza pobednika Mađara Gregora i Osmana Jonuzovića iz Doboja. Atletičari Novog Pazara osvojili su u Beogradu još dva prva mesta. Nova velika atletska nada Elzan Bibić trijumfovao je u juniorskoj trci na 4000 metara, a Saima Murić u konkurenciji pionirki na 1000 metara, ispred klupske drugarice Vanje Petrović, dok je treća Novopazarka u ovoj trci Lenka Nikolić zauzela 6. mesto. Treće mesto u pobedničkoj Bibićevoj trci pripalo je Ademu Ziljkiću. Odličan drugi u takmičenju mlađih pionira na 1000 metara bio je Amel Džakovac, koji je u cilj ušao ispred klupskog druga Hamze Hanića. Treće mesto zauzela je i mlađa pionirka Lidija Petrović, takođe na distanci od 1000 metara. P. L.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
