Bez obzira na davnu kletvu

Rezultat je bila trilogija „Kosingas“ u izdanju IK „PortaLibris“, koja je 2008. započeta romanom „Red zmaja“. Usledili su „Bezdanj“ i „Smrtovanje“. Aprila 2016. startovala je IK „Strahor“, kao porodična firma koja se samostalno bavi izdavanjem, promovisanjem i plasmanom romana Aleksandra Tešića. Reizdanje trilogije „Kosingas“ poslužilo je kao osnova za dva nova nastavka tog serijala – „Kroz oganj i vodu“ i „Onaj što nauči mrak da sija“.

Tešić se u ovom nastavcima drži ustanovljenih istorijskih činjenica između kojih plete mitološko-fantazijski narativ. „Kroz oganj i vodu“, na sličan način kombinuje realni, odnosno istorijski, i izmišljeni narativ. Glavni junak je izmišljeni lik monah Gavrilo, dok se pored njega pojavljuju i piščeve interpretacije stvarnih istorijskih ličnosti, učesnika „Kosovske bitke“. Sama radnja tiče se koplja Svetog Georgija, koje je izgubljeno za vreme bitke. „Onaj što nauči mrak da sija“ nastavlja se na prethodni nastavak.

Nakon izmirenja Lazarevića i Brankovića, Vuk nevoljno priznaje sultana za svog poglavara i izbegava svoje vazalne dužnosti. I mladi Stefan Lazarević je ogorčen, pa tajno šuruje sa Ugrima. Bajazit, nezadovoljan odanošću svojih hrišćanskih vazala, poziva ih u Ser, smerajući da ih likvidira. Vuk odbija da ode na poklonjenje, a pozvani vladari spasavaju se samo Gavrilovom lukavošću. Hrišćanska vojna pobeda na Rovinama, podgrejava uzalud nade Vuku Brankoviću jer već kod Nikopolja krstaška vojska doživljava težak poraz.

Ubrzo, Vuka zarobljavaju Turci, a njegove zemlje predaju Lazarevićima, što kod nekih izaziva sumnju u tešku izdaju. Sve se to događa u praskozorje velike mongolske najezde koja kulminira Angorskom bitkom, u kojoj Bajazit biva zarobljen, a Stefan se oslobađa turskog vazalaštva. Postavši saveznik ugarskog kralja Žigmunda, od njega dobija Beograd, u koji seli prestonicu, ne obazirući se na Gavrilovu opomenu na davnu kletvu…