U Srbiji postoji osam do deset odsto stanovništva sa invaliditetom, i, osim velikih problema u ostvarivanju mnogih prava, jedan od najvećih je nepristupačnost okruženja.
Upravo ta vrsta prepreke za normalan život osoba sa invaliditetom, ali i drugih lica, inicirala je promociju i primenu principa dizajn za sve, koji je uobličen u dugoročni projekat pod nazivom „Bez prepreke“, čiji je cilj da se ublaže ili trajno reši taj problem u pet gradova Srbije.
Osim u Užicu, projekat će biti realizovan u Majdanpeku, Novom Pazaru, Pirotu i Velikom Gradištu. Projekat realizuju i njime koordiniraju Centar za razvoj inkluzivnog društva (CRID) i Udruženje za reviziju pristupačnosti (URP), uz finansijsku podršku Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu.
Autori projekta ističu važnost principa dizajn za sve koji teži da pruži jednake mogućnosti svim ljudima, a da bi se to postiglo, kako ukazuju, izgrađena sredina, objekti, usluge, kultura i informacije, sve ono što dizajniraju i stvaraju ljudi za potrebe ljudi, mora biti pristupačno svim građanima.
– Dobar dizajn okruženja, usluga i informacija ne samo što pomaže značajnom broju građana da kvalitetno i udobno žive i rade, već dugoročno doprinosi uštedama javnih budžeta i povećanju prihoda – poručio je Vidan Danković, direktor URP-a, prilikom nedavnog predstavljanje tog projekta, dodavši da su gradovi poput Barselone, Helsinkija i Stokholma, odavno prepoznali socijalni i finansijski značaj pristupačnog okruženja, te da tu potrebu sve češće prepoznaju i neki gradovi u Srbiji.
Istakavši da osobe sa invaliditetom, ali i drugi građani (trudnice, stare osobe, roditelji sa decom u kolicima, ljudi koji se suočavaju sa trenutnom situacijom povrede ili bolesti) osećaju koliko je važno da okolina u kojoj žive bude bez prepreka u svakodnevnom životu, Vesna Bogdanović, izvršna direktorka CRID-a, navela je da sa takvim problemom suočava oko četrdeset odsto stanovništva.
Tijana Petrović, portparolka Udruženja distrofičara Zlatiborskog okruga, koje je lokalni partner u tom projektu, kaže da je Užice u proteklih nekoliko godina učinilo veliki pomak u uklanjanju fizičkih barijera, te da je u toj oblasti moguće učiniti još, kako bi mnoge ustanove i objekti koji nude razne usluge i informacije bile pristupačnije osobama sa invaliditetom i drugim licima.
– Gotovo na svim pešačkim prelazima oboreni su ivičnjaci, napravljene rampe na prilazima nekim ustanovama, a na pojedinim raskrsnicama postavljeni su zvučni semafori. Ako se već prave rampe, onda bi ih trebalo napraviti onako kako treba, poštujući standarde, a time će se uštedeti i vreme i novac. S druge strane, nisu samo rampe uslov za pristupačnost, već su potrebne i posebne trake za osobe sa oštećenjima vida koje se postavljaju duž trotoara, a koje bi olakšale kretanje takvim osobama – kaže za Danas Tijana Petrović i dodaje da je okruženje potrebno prilagoditi i osobama sa oštećenim sluhom, te da, primera radi, u gradskoj upravi ne postoji tumač za gestovni jezik, koji bi takvim osobama olakšao snalaženje kada im je potrebna neka usluga ili informacija u zdanju gradske administracije.
Ona objašnjava da će to udruženje tokom projekta objašnjavati građanima pojam i potrebu pristupačnosti okruženju, organizovati seminare i treninge za članove udruženja osoba sa invaliditetom, a biće formirani i akcioni timovi u gradskoj upravi koji će raditi na tome da Užice postane još pristupačnija sredina.
– Biće mapirane nepristupačne lokacije, a Udruženje za reviziju pristupačnosti formiraće bazu podataka o tome i predložiti rešenja – dodala je naša sagovornica i navela da će projekat trajati godinu, a ukoliko bude pokazao pozitivne rezultate, moguće je da bude produžen za još dve godine.
(Ne)pristupačne ustanove
– Rampe za prilaz osobama sa invaliditetom postavljene su ispred Narodne biblioteke, Narodnog pozorišta, ali i u delu bolnice. Međutim, to nemaju Dečji dispanzer i, primera radi, užički bioskop, dok je ulaz u Dom zdravlja moguć iz prostora Službe hitne pomoći, ali lift u toj ustanovi veoma je mali i nezgodan za korisnike invalidskih kolica – istakla je Tijana Petrović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
