BIA je na plenumima: Režimska tajna policija sprema još veću represiju nad studentima

Međutim pitanje koje se nameće, a kojim bi trebalo da sepozabave i nadležni je – šta će BIA na plenumima. Autonomija univerziteta podrazumeva da u zgrade fakulteta ni policija ne sme da uđe, osim ako dekan ne pozove, a kamoli BIA.

Vučić je izjavio da BIA prvih šest meseci nije bila na studentskim plenumima, čime se otvara sumnja da su pripadnici BIA preostala četiri meseca studentskih blokada  bili prisutni na plenumima.

Takođe je istakao i „nesposobnost“ Bezbednosno-informativne agencije zato što do video zapisa sa plenuma, kako je rekao, može doći njegov mlađi sin.

„Shvatili smo da protiv sebe imamo ceo sistem, da je ceo sistem urušen… Malo ko je radio svoj posao. Nemam šta da zamerim svom drugu Vladi Orliću… Kompletna operativa je ili ćutala ili direktno radila za drugu stranu“, rekao je Vučić.

Studentkinja Kristina Đurić kaže da je, kad god je prisustvovala plenumu, viđala isključivo studente svog fakulteta.

„Plenumi su organizovani tako da primaju samo studente svog fakulteta, dakle, ako ste na Medicinskom možete učestovavati na plenumu tog fakulteta ali ne i drugih. Niko bez indeksa nije mogao da uđe na fakultet, a tek na plenum. Izuzetak su bili profesori i fakultetsko osoblje“, ukazuje Đurić.

Ukoliko bi postojala sumnja da je na plenum ušao neko kome tu nije mesto, studentkinja objašnjava da su imali mehanizme kako da reše tu situaciju.

„Na licu mesta se proveravaju indeksi ili e-studenti. U slučaju da neko nema ni jednu od ove dve studentske legitimacije, bio bi zamoljen da napusti prostoriju u kojoj se plenum održava. Video zapisa i fotografija sa plenuma nema zbog još jednog studentskog pravila – zabranjeno je fotografisanje i snimanje sve dok je plenum u toku“, navodi ona.

Dodaje da su na ovaj način obezbedili mogućnost da svaki pojedinac može da istupi i iskaže svoje mišljenje bez straha da će dobiti pretnje i biti provlačen kroz prorežimske medije.

„Ako se na plenumu ipak našao neko iz Bezbednosno-informativne agencije, neko od građana ili Vukanovih drugara, možda je odlučio da se pridržava ovog pravila, jer im se svidelo ono za šta se zalažemo. Ne znam zašto bi se BIA uopšte bavila ‘sastancima’ studenata na kojima su obrađivane teme koje nikog ne ugrožavaju, jer šta će sako na Marijanu Rističeviću?“, poručuje Đurić.

Predrag Petrović, direktor istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), navodi da bi BIA imala ingerencija da se nađe na plenumima, ukoliko pojedinci ili plenumi ugrožavaju bezbednost države, ustavnog poretka ili se priprema neki teroristički čin.

„S obzirom da ništa od toga nije bilo, pripadnici BIA su mogli tamo da se nađu isključivo u funkciji zaštite režima, u ulozi tajne političke policije, a nikako u ulozi bezbednosno-obaveštajne službe. Uklapa se sa narativom vlasti da plenumi, plenumaši, blokaderi, studenti koji protestuju, predstavljaju nasilne ekstremiste, a u poslednjih pola godine se intenzivira i narativ da oni zapravo predstavljaju i teroriste“, ističe Petrović.

Smatra da je jedan od razloga napada koje upućuje predsednik da se opravdaju još represivnije mere prema studentima.

„Narativ da se Vučić ljuti na BIA jer ne radi dovoljno dobar posao, da mu očigledno nisu dovoljni – ne pije vodu, s obzirom da je BIA privodila i poljoprivrednike i studente, kidnapovala ih“, smatra Petrović.

Naglašava da je BIA deo glavnih represivnih mera vladajućeg sistema.

„Više se radi o tome da Vučić ponovo pravi žrtvu od sebe i ukazuje da je situacija veoma, veoma ozbiljna i da se radi o mnogo ozbiljnijim igrama i igračima i o takozvanoj obojenoj revoluciji, te da su državne institucije izbušene sa različitih strana“, zaključuje Petrović.

Podsećamo, napadi Aleksandra Vučića na bezbednosne službe, naročito na BIA i MUP, deo su šire strategije u kojoj predsednik već mesecima pokušava da odgovornost za građanske i studentske proteste prebaci na “unutrašnje sabotaže” i “strane centre moći”. Od početka studentskih blokada, vlast uporno insistira na narativu o „obojenoj revoluciji“ i „plaćenim aktivistima“, čime se delegitimiše svaka vrsta građanskog otpora. Iako predsednik tvrdi da su institucije neefikasne i „urušene“, u praksi upravo te institucije deluju kao instrumenti političke kontrole i pritiska na društvo.