„Bila je poslušna do bezumlja, eto nagrade“: Kako je slučaj „Dron lejdi Danke“ devalvirao Svetosavsku nagradu

To je, između ostalog, kandidovalo Danku Nešović, v. d. direktorku Pete beogradske gimnazije, za ovo ugledno priznanje.

Iako u javnosti poznata po otpuštanju profesora koji su učestvovali u obustavi rada tokom prošle školske godine, te „ratu“ koji je vodila sa delom kolektiva, đacima i nastavnicima Pete, Nešović je, prema obrazloženju žirija, „u veoma teškim i zahtevnim trenucima dala značajan doprinos razvoju i unapređenju obrazovno-vaspitne delatnosti, dosledno ostvarujući ciljeve i zadatke utvrđene važećim propisima i standardima kvaliteta rada ustanove obrazovanja i vaspitanja“.

U obrazoženju stoji i da njeno radno iskustvo odlikuje „širok dijapazon interesovanja“ – osim što je nastavnik engleskog jezika i književnosti žiri je naveo da je Nešović postala i prva žena koja se bavi uvođenjem dronova kao inovacije u avijaciji.

Otuda, podsetimo, i nadimak koji je sebi nadenula Dron lejdi Danka i uz to ga brendirala, kako je rekla kolektivu Pete kada je postavljena za v. d. direktorku.

– Super! Sad može da ode i da svoju nagradu pokloni predsedniku. To je u poslednje vreme baš popularno – kratko je za Danas prokomentarisao Srđan Verbić, bivši ministar prosvete, to što je Nešović nagrađena.

U Ministarstvu prosvete rečeno je Danasu da je na konkurs za dodelu Svetosavske nagrade stiglo 133 predloga.

„U kategoriji direktori srednjih škola stigla su dva predloga, među kojima je i predlog za Danku Nešović, v.d. direktora Pete beogradske gimnazije. Oba predložena direktora srednjih škola dobila su Svetosavsku nagradu. Danku Nešović, v.d. direktora Pete beogradske gimnazije, predložila je Gradska opština Palilula“, kažu u Ministarstvu.

Sama Nešović priznanje je doživela kao čast.

„Čast i ponos“. Zahvaljujem se državi Srbiji i Ministarstvu prosvete na dodeli ovako značajnog priznanja“, napisala je na svom Instagram profilu, uz fotografiju sa dodele Svetosavske nagrade, na kojoj stoji između premijera Đura Macuta i ministra prosvete Dejana Vuka Stankovića.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Danka Nesovic (@nesovicdanka)

Nije ovo prvi put da Svetosavsku nagradu dobiju pojedinci čiji doprinos obrazovanju je upitan, i ranije se dešavalo da se među zaslužnim pojedincima provuku „nameštena“ imena.

Svake godine po pravilu je među dobitnicima poneki predsednik opštine čije zasluge nisu najjasnije, posebno jer je obaveza lokalnih samouprava da se staraju o unapređenju obrazovanja. Tako je svojevremeno Svetosavsku nagradu dobio Darko Glišić, predsednik opštine Ub i visoki funkciner SNS.

Bilo je tu i „uglednih“ privrednika i medija, prosvetnih radnika koji ničim posebnim nisu zaslužili srpsko obrazovanje, ali i pojedinaca koji su svojim radom zavredeli da se nađu među dobitnicima.

U prosvetnim krugovima se komentariše da su učenici i studenti jedini za koje se može reći da ni po čemu nisu sporni, a to što je Nešović među ovogodišnjim laureatima sagovornici Danasa vide kao šamar obrazovanju.

– To se zove obrnuta psihologija. Za sve ono za šta oni znaju da nekoga treba nagraditi u realnom svetu. Pošto realnost nije povoljna po njih, a i odavno su izgubili dodir sa njom, onda sumanuto postaje realnost. Na kraju krajeva, bila je poslušna do bezumlja, eto nagrade. Iz ugla prosvetnog radnika, pa i učenika, uvredljivo, prst u oko i sramno. Po principu, vidite šta mi možemo, ne možete nam ništa. Pogazili su sve ono što znači znanje, obrazovanje, prosvetiteljstvo i svetosavlje – komentariše Ana Dimitrijević, predsednica Foruma beogradskih gimnazija.

Na pitanje da li bi, da je ministar prosvete, dodelio Svetosavsku nagradu Danki Nešović, nekadašnji prvi čovek Ministarstva prosvete Branko Ružić kaže da ne bi bilo korektno baviti se hipotezama.

– Poznato je da nisam ministar prosvete, a takođe je vrlo dobro javnosti poznat i povod zbog kog sam otišao sa tog mesta. Kada uporedite vrednosne kriterijume prvog slučaja i ovog vašeg hipotetičkog pitanja, odgovor će vam se sam nametnuti – rekao je Ružić.

Dušan Blagojević, profesor srpskog jezika i književnosti, kaže da postoje trenuci kada nagrada više ne služi da bi se nešto istaklo već da bi se nešto prikrilo, a dodela Svetosavske nagrade Danki Nešović za „izuzetno zalaganje u domenu profesionalnog javnog delovanja“, upravo je takav trenutak.

– Ne zato što je sporna jedna osoba, već zato što je ovde nagrađen jedan model. Naivno bih mogao da pretpostavim da su kriterijumi bili jasni: harmonija u kolektivu, poverenje učenika, stabilnost institucije. Ako je tako, onda su protesti učenika i otvoreno nezadovoljstvo nastavnika verovatno shvaćeni kao napredna pedagoška metoda. Možda je reč o novoj didaktici u kojoj se konflikt ne rešava već valorizuje. Ako je tako, onda zaista nemam primedbu osim što bih voleo da mi neko to jasno kaže – ističe Blagojević.

Obrazloženje nagrade je, kako kaže, napisano jezikom koji ne opisuje stvarnost već je zamenjuje.

– Formule o „doslednom ostvarivanju ciljeva i standarda“ deluju kao samodovoljni znaci: ne moraju ništa da znače da bi funkcionisale. U tom smislu, one su savršene. Kao nastavni program koji je besprekorno ispunjen, ali se na kraju časa ispostavi da niko ništa nije naučio. Paradoks je očigledan: u obrazovanju, gde je odnos suština, nagrađuje se upravljanje bez odnosa. Gde je dijalog preduslov, nagrađuje se njegovo odsustvo. Gde je škola zajednica, ona se tretira kao sistem koji treba „dovesti u red“. Red je, naravno, postignut samo više nema kome da služi – ističe Blagojević.

Dodaje da posebno mesto u ovoj priči zauzima motiv inovacija i dronova.

– On funkcioniše kao idealan simbol savremenosti: dovoljno tehnološki da deluje progresivno, dovoljno apstraktan da ne mora da odgovara na neprijatna pitanja. U tom smislu, dron nije sredstvo, već alibi. On lebdi iznad stvarnosti, baš kao i cela ova nagrada. Etički problem nije u tome da li je nešto bilo po propisima, već u tome šta se smatra vrednim. Ako se javno delovanje nagrađuje bez obzira na posledice po zajednicu, onda nagrada više nije moralna kategorija, već semiotički trik: znak koji označava vrlinu, ali je više ne podrazumeva. Tako Svetosavska nagrada, u ovom slučaju, prestaje da bude priznanje za pedagoški rad i postaje lekcija iz savremene obrazovne prakse o tome kako se u školi može napredovati tako što se škola pretvori u znak, a taj znak, sasvim dosledno, nazove Svetosavska nagrada kao semiotički događaj – kaže Blagojević.

Tijana Kovačević, profesorka u Muzičkoj školi „Josip Slavenski“, veruje da je svakog ko je pročitao obrazloženje o dodeli nagrade bilo bar malo sramota od onoga šta bi Svetosavska nagrada trebalo da predstavlja.

– Dodela nagrade Danki Nešović me je uverila da ministar prosvete nema nameru da stane. On je već dugo u osvetničkom jurišu na svoje kolege, na svoje studente, sadašnje i bivše, na škole, na univerzitet. Otpušta, smenjuje, razrešava, postavlja, preti i kažnjava. Sada, naočigled svih nas, nagrađuje nekog ko već godinu dana nije u stanju da normalizuje rad u školi nekada čuvenoj po svojim učenicima i njihovim rezultatima, a koja je trenutno poligon za isprobavanje sile i preti da bude uništena – smatra Kovačević, koju je krajem prošle školske godine sa mesta direktorke MŠ „Josip Slavenski“ smenio aktuelni ministar.

Ona ističe da nije važna Danka Nešović, niti je ovo prva nezaslužena nagrada.

– Sigurna sam da i ona zna koje su njene stvarne zasluge i da je samo poslužila kao još jedno poniženje i šamar celokupnoj prosvetnoj zajednici. I sigurna sam da i ona zna da joj nije bilo mesto pored talentovane, vredne i pametne dece, pravih dobitnika Svetosavske nagrade. Posebno 27. januara dok je učenica iz njene škole hrabro i punog srca govorila na protestu ispred Rektorata Univerziteta u Beogradu. Ova vremena će proći, a deca koja su zasluženo dobila Svetosavsku nagradu, kao i ona koja su te večeri pevala svetosavsku himnu ispred Rektorata uverili su nas da je u znanju moć. Oni su naša svetla budućnost – poručuje Kovačević.