foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV)U zgradi u Nemanjinoj vladala je necivilizovana, divljačka atmosfera. Policajci su vikali, bila je tu devojka kojoj je, kako mi je rekao moj prijatelj, bilo prećeno da će biti silovana pred svima. Da je neko to uradio mojoj sestri, ne znam šta bih učinio. Onda bi sva pravila prestala da važe, priča za Radar Laterza koji već tri godine živi i radi u Beogradu.
Alesio Laterza došao je u Srbiju pre tri godine kao IT stručnjak birajući između ponuda da radi u Talinu ili Beogradu. Prošlog četvrtka, na putu do kuće sa prijateljem i kolegom uhapšen je na ulici u blizini Hrama Svetog Save oko ponoći, od strane JZO i odveden u sada već zloglasnu garažu Vlade Srbije gde je kao i desetine, mahom mlađih Beograđana doživeo torturu. Razgovor započinjemo izvinjenjem što uopšte vodimo ovakav a ne razgovor o njegovom životu u Beogradu, koji je, kako kaže, brzo zavoleo. Prema njegovim rečima za izvinjenje nema potrebe jer u Beogradu je upoznao mnogo kvalitetnih ljudi, koji kako ističe, ničim ne zaslužuju ovakvo ponašanje vlasti.
Na pogrešnom mestu u pogrešno vreme
Laterza je posle otmice na ulici bio zatočen većinu vremena bez vode i hrane. Niko mu nije objasnio zbog čega je uhapšen niti mu je bilo dozvoljeno da kontaktira ambasadu, niti advokata. Kada je policajcima rekao da je to njegovo pravo, rečeno mu je da to što mu se događa nije američki film.
“Hodao sam sa svojim srpskim prijateljem i kolegom, vraćajući se kući posle bioskopa, i uhapšeni smo obojica na istom mestu u isto vreme. Bio sam izgleda na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Kada smo prelazili preko Slavije i kretali se prema Hramu Svetog Save, policija je jurišala na ljude, zatvarajući taj deo grada. Išli smo kroz park pokušavajući da zaobiđemo glavno dešavanje jer je situacija bila veoma napeta. Nismo shvatili da je policija bila tu parkirana, kako bi hvatali ljude koji protestuju i verovatno sam bio prvi koga su uhapsili u toj akciji. Istrčali su iz automobila i krenuli prema nama. Video sam da je jedan od policajaca bio spreman da me tuče odmah. Vikao sam da se ne opirem i ne nameravam da bežim, a onda su me vezali i kolima odvezli u zgradu (garažu) u Nemanjinoj ulici. Moram da kažem da je tamo vladala necivilizovana, divljačka atmosfera. Policajci su vikali na ljude, bila je tu devojka kojoj je, kako mi je rekao moj prijatelj, bilo prećeno da će biti silovana pred svima. To me je jako pogodilo, jer su takve stvari zaista nedopustive i nezamislive. Jedan policajac je vikao na mene i govorio da držim glavu dole“, priča Laterza.
Na pitanje kako se osećao u tom trenutku sagovornik Radara, pre svega navodi osećanja poniženja i besa.
“Kada smo ušli videli smo da ljudi leže na asfaltu sa licem nadole. Meni je iz nekog razloga bilo rečeno da samo sednem na tlo. Prvo sam bio okrenut leđima ka zidu. Vikali su stalno da držim glavu dole. Zatim je počelo da stiže sve više uhapšenih ljudi i zatražili su od nas da se okrenemo ka zidu. To je bio težak trenutak, jer sam čuo kako ta jedinica tuče i maltretira ljude. Tada sam pomislio da će sigurno pretući i mene. Bio je to zaista teško. Svima su nam bile vezane ruke i niko nije mogao da pretpostavi šta će se dogoditi sledećeg trenutka. Bio sam veoma besan jer je sve to bilo toliko ponižavajuće. Nisam mogao da verujem da je policija ovde spremna da na takav način maltretira ljude. Imao sam sreće jer me niko od policajaca nije udario, nisu me primoravali da ležim sa licem ka zemlji ali mnoge druge jesu. Bilo je nekoliko pripadnika te jedinice koji su pokušavali da isprovociraju neku reakciju, jer su vikali na mene, ali nisam reagovao.”
Ceo tekst možete pročitati na sajtu Radara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
