Biti ili ne biti na popisu

Bošnjačko nacionalno veće (BNV), koje država ne priznaje, na predlog Udruženja učitelja islamske veronauke i IZ u Srbiji, po hitnom postupku je sazvalo Svebošnjački sabor koji je preimenovan u Narodno veće Sandžaka „najveće predstavničko telo Bošnjaka“. Tada je usvojena Deklaracija o diskriminaciji u Sandžaku. Kao oblici diskriminacije „u formi državnog terora“ pobrojani su zahtevi, koje su ranije iznosili zvaničnici IZ u Srbiji i institucija i organizacija pod njenim okriljem. Državi Srbiji je ostavljen rok da ih ispuni, u protivnom građani će biti pozvani na „opštu građansku neposlušnost“.

Sandžački intelektualni krug (SIK), u saopštenju za javnost koje je potpisao kopredsednik Ramiz Crnišanin, odbacio je tvrdnje o diskriminaciji po svim tačkama. Odmah se oglasilo BNV saopštenjem u kojem se odbacuju sve tvrdnje kopredsednika Crnišanina kao „tendeciozne neistine i insinuacije“, jer je drugi kopredsednik akademski slikare Mehmed Slezović, član Svebošnjačkog sabora, prisustvovao sednici i „svojom diskusijom podržao Deklaraciju“. Saopštenjem je, opet, odgovorio Crnišanin da akademski slikar Mehmed Slezović nije kopredsedavajući SIK- a i da je njegova funkcija prestala kada se „opredelio za visokog funkcionera partije G17 plus na čijoj listi je bio i poslanik Skupštine SRJ“.

Ova prepiska se još nije ni slegla, kada je iz nepriznatog BNV usledilo saopštenje kojim se Bošnjaci pozivaju da bojkotuju predstojeći popis stanovništva u Srbiji. Muftija Zukorlić je u emisiji „Hoću da znam“ B92 rekao da je ta odluka posledica celokupnog ponašanja vlasti u Srbiji prema Bošnjacima. On je ostavio mogućnost da se takva odluka preinači, ukoliko obrasci za popis budu štampani za Bošnjake na bosankom jeziku i latiničnim pismom i ukoliko bude bila obezbeđena kontrola procesa popisa. Zukorlić je naveo da su obrasci štampani na srpskom jeziku i ćirilici i da su permanentno na proteklim popisima falsifikovani rezultati popisa da bi se eliminisao uticaj Bošnjaka. On kaže da je u Novi Pazar prispelo oko 82.000 obrazaca za popis dok u tom gradu, kako se pretpostavlja, živi više od 100.000 stanovnika

Lideri vodećih bošnjačkih partija su takvu incijativu okarakterisali kao „najveću glupost“ koja može da se vrati kao bumerang, jer „jedini način da Bošnjaci reše svoje nagomilane probleme su institucije sistema“ i da je to „vrhunac koji dolazi od Zukorlića, koji ne misli dobro svom narodu, da je izgubio svaki kompas i dokazuje da ga ne interesuje Novi Pazar već su u pitanju lični interesi“.

Ministar rada i predsednik Socijaldemokratske partije Srbije Rasim Ljajić smatra da je ovakvim pozivom „Zukorlić dokazao svima da ne misli dobro svom narodu“. „Zukorlić se ponaša kako se ne bi ponašalo ni dete od 10 godina. Jedini motiv koji je imao pokrenuvši ovu inicijativu bio je da proizvede krizu i pojavi se u medijima. Neučestvovanjem u popisu, država ne bi izgubila ništa, već samo Bošnjaci“, primećuje Ljajić.

– Zukorlića ne zanima ni ovaj grad, ni Islamska zajednica, ni Bošnjaci, već samo lični interesi. Pozvati ljude da bojkotuju popis znači pozvati ih da ne priznaju da postoje. Ovaj popis je za nas od izuzetne važnosti, jer godinama pokušavamo da dokažemo da Novi Pazar ima više od 100. 000 stanovnika, jer je po do sada važećem popisu iz 2002. godine stajalo da ima oko 86.000“, rekao je Meho Mahmutović, gradonačelnik Novog Pazara. „Kakav je to interes da teraš ljude da kažu da ne postoje?, zapitao je novopazarsk gradonačelnik. Predsednik Sandžačke demokratske partije Rešad Hodžić ocenio je da bi bojkot predstojećeg popisa stanovništva bio veoma pogrešan potez za Bošnjake u Srbiji.

Predsednik Bošnjačkog nacionalnog veća u tehničkom mandatu i poslanik Bošnjačke liste Sulejmana Ugljanina u Skupštini Srbije Esad Džudžević ocenio je da će poziv na bojkot popisa muftije Muamera Zukorlića proći isto kao i njegovi prethodni pozivi na bojkot Blica ili neplaćanje pretplate RTS. On je naglasio da je najvažniji aspekt popisa 2011. godine da budu popisani i Bošnjaci, državljani Srbije, koji privremeno žive u inostranstvu. „Bitno je da se porodice potrude da upišu i one koji trenutno nisu tu, kako bismo dobili realnu sliku o broju Bošnjaka u Srbiji“, dodao je Džudžević.

Bošnjačka demokratska zajednica, čiji je predsednik Emir Elfić, podržava bojkot popisa, ukoliko se ne promene obrazci i oštampaju latiničnim pismom na bosanskom jeziku, „što je Ustavom zagarantovano pravo“. U ovoj stranci bliskoj muftiji Zukorliću smatraju da je neophodno obezbediti predstavnicima BNV da kontrolišu popis „kako bi se izbjegle i otklonile sve moguće sumnje u marginalizaciju i umanjivanje broja stanovnika u Sandžaku i muslimana u Srbiji“. „Simptomatično je da čelnici SDP- a poziv na bojkot orkestrirano osuđuju, a da se nijednog momenta nisu izjasnili zbog čega u pripremnoj fazi organizovanja popisa nisu reagovali kod svojih beogradskih prijatelja da se nedostaci u smisli formulara isprave, već po ustaljenom principu protivno interesu svoga naroda zagovaraju asimilaciju Bošnjaka i nepoštivanja prava službene upotrebe bosanskog jezika“, saopštava BDZ.

Poslanik LDP u Skupštini Srbije Kenan Hajdarević primećuje da „najavljeni bojkot popisa komentarišu isti oni koji imaju svoje lične interese, a mediji ponovo njima daju najviše na značaju“. „Ne čujemo nikoga iz vlasti da bar pokušava da nađe prihvatljivo rješenje kako bi se problem prevazišao. Vlada je najodgovornija za dešavanja u zemlji i to njeno okretanje glave od stvarnih problema nikuda nas ne vodi“, dodaje Hajdarević. LDP poziva sve koji su učinili „evidentne propuste“ prilikom priprema za popis stanovništva, da to isprave.

Mnistar za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković ocenio je da su najave Albanaca sa juga Srbije i Bošnjaka iz Sandžaka o bojkotovanju popisa „političke i da nemaju nikakve veze sa popisom“.Reagovale su i nevladine organizacije. Sead Biberović, programski koordinator Urban- ina, ne vidi nijedan logičn razlog da Bošnjaci u Srbiji bojkotuju popis stanovništva i nada se da se Bošnjaci neće odazvati pozivu jer je „to suprotno bošnjačkim intersima“. Protiv bojkota izjasnili su se i Kulturni centar Damad i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda. Ove dve nevladine organizacije, u zajedničkom saopštenju, potsetile su da je „popis najvažniji izvor podataka o stanovništvu Srbije i osnov za kreiranje budućih republičkih i lokalnih planova i strategija“.